Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, организовали су, 17. новембра, у Медија центру Радио телевизије Војводине, друштвени дијалог на тему „Мултикултуралност и интеркултуралност у Републици Србији – добре праксе и изазови“.
У уводном делу, испред Покрајинске владе, присутнима се обратила секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић, истакавши да је суштина политике Покрајинске владе заснована на темељним начелима на којима почива и сам концепт мултикултурализма – начелу признавања различитости и начелу признавања идентитета. Кад је реч о транзицији од мултикултуралности ка интеркултуралности, према речима Драгане Милошевић, искорак је већ у великој мери начињен, сталним и заједничким залагањем, као и борбом за њихово очување, од које се неће одустати.
Овај догађај је одржан у склопу промоције јубилеја од глобалног значаја, 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима и Међународног дана толеранције, који се обележава сваког 16. новембра, са намером да се, нарочито млађим генерацијама, укаже на значај универзалних вредности и културе људских права. У складу са тим идејама, одржане су две панел дискусије, „Култура као основ мултукултуралности“ и „Улога медија – од мултукултуралности до интеркултуралности“.
Прва панел дискусија започета је онлајн укључењем Ненада Богдановића, експерта Савета Европе, а настављена је говором Алме Ризвановић, посебне саветнице потпредседнице Владе и министра културе.
Помоћник покрајинског секретара за културу из сектора за културно наслеђе, др Милан Мицић, пружио је аналитички осврт на мултикултуралност и интеркултуралност наше покрајине, узимајући у обзир бурне историјске промене које су утицале на развој ових друштвених појава. „Простор Војводине карактерише етнички, верски, језички и културни мозаик народа, створен кроз историју, а условљен историјском динамиком и притисцима“, рекао је Мицић и нагласио да кључ перцепције савремене Војводине представља разумевање историјских миграција, захваљујући којима је настао данашњи конгломерат народа који обитава на овим просторима.
Золтан Кудлик, помоћник покрајинског секретара за културу, из сектора за културу националних мањина, ставио је акценат на практичну подршку секретаријата, изражену кроз финансирање пројеката Завода за културу војвођанских Словака, Румуна, Русина, Хрвата и Мађара, као и конкурса намењених за финансирање гласила на језицима националних мањина на територији Војводине. Кудлик је нагласио да је секретаријат у протекле три године, повећао улагања у заводе са 51 на преко 70 милиона динара, као и да су и поред редовне квоте која се годишње издваја за заводе, донирана додатна средства за реновирање и адаптацију њихових објеката.
„Изазови који су пред нама у будућем периоду свакако су радна снага коју треба ангажовати за рад у заводима, затим дигитализација све писане грађе, као сведока идентитета и културног наслеђа националних мањина, као и хармонизација закона у области културе и закона којима су обухваћени савети националних мањина“, истакао је Кудлик.
Културна права су саставни део људских права која су универзална, недељива и међусобно зависна, при чему се овде посебно истиче да „свако има право да слободно учествује у културном животу заједнице, да ужива у уметности и научном напретку и у добробити која отуда проистиче“. У вишенационалном друштву, какво је у Републици Србији, а посебно у покрајини Војводини, нарочито је значајно право на избор и изражавање сопствене културне припадности, којим се показује не само постојање мноштва култура и народа на једној територији, већ и ефекат њихових међусобних интеракција кроз мултикултурну и интеркултурну сарадњу.