Тамбура јесте културни идентитет свих националних заједница

„Изузетна ми је част и задовољство што сам у прилици да присуствујем чину отварања Музеја тамбуре у Новом Саду, који није само Европска престоница културе, већ је захваљујући упорности и ентузијазму господина Јована Пејчића од сада и престоница Светске тамбурашке асоцијације, чији је управо он оснивач“, рекла је данас на отварању изложбе „Тамбурашка традиција у Војводини“ Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Она је истакла да је 2019. године на иницијативу Музеја Војводине, чији је оснивач Покрајинска влада, преко Етнолошког одељења започет поступак свеукупног научног, антрополошког и етнолошког истраживања како би тамбурашка пракса била уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Милошевићева је подсетила на то да поред умећа музицирања, тамбурашку праксу као елемент нематеријалног културног наслеђа одређују и друге радње и умећа – компоновање и аранжирање за тамбурашки састав, израда и репарација тамбурашких инструмената, певање уз пратњу тамбурашког састава, едукација, традиционални модел интеракције музичара са публиком у кафанском амбијенту и укљученост тамбурашких састава у обичаје животног и годишњег циклуса.

„Oдлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Србије то је и учињено 2021. године“, истакла је Драгана Милошевић и додала да тамбура јесте културни идентитет како Срба, тако и Рома, Мађара, Хрвата, Буњеваца, Словака, Румуна, Русина и других националних заједница које живе на нашим просторима.

„Сви ми данас у овом прелепом простору Менратове палате сведочимо како то раде прави прегaоци културе, који су своје знање и професионалност преточили у овај простор, који је данас историја тамбуре. Сама израда тамбуре у Војводини стара је 150 година и од тада до данас скоро свако војвођанско село имало је свој оркестар, као део соколског или ватрогасног дома, или су свирали у културно-уметничким друштвима“, навела је Милошевићева.

Она је истакла и заоставштину доајена тамбурашке историје Саве Вукосављева, који је 1957. године основао репрезентативни тамбурашки оркестар Радио Новог Сада, као један од првих професионалних оркестара, чији су се чланови музички образовали и школовали и тако широм бивше Југославије преносили своје знање на млађе генерације.

„Вукосављев је у својој књизи у издању Матице српске и навео списак од 104 тамбурашка оркестра и 30 дечјих. Да би се решили бројни проблеми тамбурашке музике на читавом подручју Југославије, годину дана након формирања тамбурашког оркестра Радио Новог Сада, 1958. године је одржана и Прва конференција тамбурашких ентузијаста баш у Новом Саду, што је довело до значајних резултата, међу којима је одржавање тамбурашког фестивала и стварање оригиналних музичких дела намењених тамбурашким оркестрима, а све то говори о једној дугој историји и традицији тамбуре код нас“, казала је Драгана Милошевић.

Покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић истакао је да је место у ком се налази својеврсна поставка „Тамбурица феста“ јединствено у Војводини, али и читавој Србији и региону, те да ће се на сваком наредном представљању на међународним манифестацијама говорити о њему.

„На ово место ћемо позивати људе, јер имамо чиме да се подичимо. Ову годину ћемо у туризму завршити са бољим параметрима него икада. Нови Сад свакако бележи резултате какве до сада никада није имао, што показује да сви заједно радимо добре ствари. ′Тамбурица фест′ је окупио за све своје године постојања на десетине хиљада посетилаца. Значајно је да се годишњи одмори у целој Европи планирају сходно фестивалима у Новом Саду, што је потврда квалитета. Не би се враћали на места где им није пријатно”, рекао је секретар Иванишевић, додавши да стоји поносно на челу Секретаријата који има циљ и успева у томе да, превасходно кроз туризам, емитује лепа осећања, која су кључна за поновни долазак у Војводину.

У име Светске тамбурашке асоцијације и Музеја „Тамбурица феста“ обратио се оснивач Јован Пејчић.

„Војводина без тамбуре би била само њива, а Нови Сад град без душе. Са овим простором оплеменили смо сећања на све сјајне тамбураше и инструменте, сачували од заборава и заштитили нашу традицију“, истакао је Пејчић.