Нови Сад,30.септембар 2022.- У оквиру одржавања Годишње конференције Асоцијације европских пограничних региона (АЕБР) – Нова решења за будућност прекограничних региона, подсекретар покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Станислав Радуловић обратио се данас у Великој сали Скупштине АП Војводине на панелу „Мултикултурализам и млади“ на тему „Млади и наслеђе – традиција и будућност региона“, где је представио и реализацију недавно завршеног ИПА пројекта под тим насловом.
Поздрвљајући учеснике конференције и присутне, подсекретар Стансилав Радуловић је рекао:
„ Представља ми посебну част да у име Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама данас поздравим све присутне и да изразим лично задовољство што сам у прилици да кроз своје излагање представим ИПА пројекат под називом: Млади и наслеђе, на годишњој конференцији АЕБР у оквиру петог панела, који је посвећен мултикултурализму и наслеђу. Срећни смо што представљамо наш рад у оквиру данашњег догађаја, у организацији значајне асоцијације, која броји око 100 чланица из Европске уније и суседних земаља.
Велики српски предузетник и добротвор Владимир Матијевић, који је живео у Аустроугарској с краја деветнаестог и почетка двадесетог века, својевремено је рекао: „Није довољно знати и умети. Треба имати с ким и с чим“.
Модел прекограничне сарадње кроз ИПА пројекте Европске уније је добар и увек добродошао модел, али све до тренутка реализације он представља само алат. Алат уз помоћ којег настаје интеракција људи – људи различитих националности, култура, језика итд. Програми представљају финансијску подршку сарадњи пограничних територија суседних држава са циљем да се унапреди друштвено-економски, туристички, културни и историјски потенцијал тих области.
Када смо пре три године настојали да покренемо ИПА пројекат са партнерима из Мађарске размишљали смо о тачкама спајања: то су пре свега култура, стваралаштво и заједничко културно наслеђе.
Културно наслеђе има симболички и идентитетски значај у свести људи, а са економске стране представља значајан туристички потенцијал. Настојали смо да омогућимо повећање присуства културног наслеђа у свакодневном животу младих људи, као и да се омогући њихово интензивно учешће у процесима заштите културног наслеђа путем учења и схватања значаја културне различитости, пре свега захваљујући доступности дигиталних медија младим генерацијама. Свакако да су као инспирација били и конкретни људи.
Пре свих то је, један од најзначајних ствараоца српске културе, Милош Црњански који је рођен у Чонграду 1893. године, месту по којем наша партнерска жупанија носи име.
Желео бих да истакнем – у контексту квалитетне сарадње Србије и Мађарске, која је најбоља у досадашњој историји наших држава, сматрали смо се одговорним да учинимо додатне напоре и да наше учешће у ИПА програму буде значајан допринос унапређењу свеукупних односа. Чињеница да је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама био носилац пројекта, чинило је за нас велику част али и прилику да стекнемо нова искуства у овом сегменту.
Пошто су основна циљна група пројекта млади, ми смо закључили да је најбољи начин њиховог повезивања идентификовање са културним наслеђем. Тиме ми вршимо двоструку друштвену корист. Прво учимо и упознајемо сопствену културу, а затим добијамо могућност да је преносимо другима и да кроз дијалог градимо аутентичан однос као истинске личности.
Културно наслеђе је од изузетне важности и посматрамо га као задату категорију. Дакле, не као нешто што можемо или не морамо да „конзумирамо“, већ као личну и друштвену одговорност. Управо у оквиру културног наслеђа добијамо могућност да остварујемо интерактиван однос са појединцима који долазе из сличних или другачијих културних образаца, градећи на тај начин истински дијалог са човеком. Таква позиција нам омогућава да успешно превазиђемо читав низ изазова са којима се суочава савремени свет, као што су: отуђење, равнодушност, незаинтересованост…
Поред тога, радионице за средњошколце и студенте су донеле додатну вредност пројекту и младима понудиле перспективу у културној баштини у архитектури, ликовној уметности, процесу презервације и конзервације наслеђа, одрживости, мотивацији и знању. Јачање односа међу младима је још један социјални бенефит. Управо на том пољу видимо нашу компаративну предност имајући у виду да је Република Србија, а самим тим и Војводина простор аутентичне мултикултуралности кроз векове.
У својим најширим размерама културно наслеђе обухвата сва материјална и нематеријална (духовна) добра која је човек створио у својој вишевековној историји. То значи да културно наслеђе укључује: знање, веровање, уметност, обичаје и многе друге способности пренесене од човека који је део друштва. То је један вид колективног памћења помоћу којег се манифестују различите културе. Теме које су усредсређене на културну разноликост у мултикултуралној Европи у овом тренутку веома су важне и актуелне теме за младе, а путем пројекта омогућено је подстицање интеркултуралног дијалога и међусобног разумевања кроз знање о културном наслеђу у региону, као и досезање до недовољно заступљених младих људи.
Требало би навести да културно наслеђе игра кључну улогу у туризму. Култура као категорија је својствена свакој заједници или индивидуи, ипак вредности означене као културно наслеђе у својој форми су највиталнији део туристичке понуде једног региона. Ово посебно важи за регионе у развоју јер се културно наслеђе посматра као ресурс који може да буде импулс за даљи развој.
Дозволите ми да поменем најважније активности у циљу реализације пројекта. Пре свега, хтео бих да се захвалим партнерској жупанији Чонград – Чанад и да истакнем посвећеност наших еминентних стручњака из Музеја Војводине и Галерије Матице Српске, као и пројектног тима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Срж пројекта су представљале радионице и предавања за полазнике средњих школа, одржане у Новом Саду и Сегедину, чије теме су биле значајне и интересантне:
– представљање појма културног наслеђа
– значај његове заштите и презентације као и однос друштва према културном наслеђу кроз призму туризма и промоције знаментитости града
– заштита музејских предмета кроз делатност конзервације и рестаурације.
Радионице су, поред теоријског сегмента, имале и практичну компоненту – учесници су имали прилику да пробају у пракси разне методе чишћења уметничких предмета. Као што сам навео, едукативна компонента је изузетно битан елемент основног концепта пројекта. Од осталих активности у оквиру пројекта, навео бих продукцију промотивног филма у оквиру којег су приказано је више објеката културног наслеђа: Петроварадинска тврђава, Матица српска, Саборна црква Светог Николе у Сремским Карловцима, Владичански двор Епархије бачке, Римокатоличка жупна црква Имена Маријиног у Новом Саду, Фрањевачки самостану у Бачу и многи други.Одржано је мноштво конференција, панела, гостовања у медијима и округлих столова на тему Млади и културно наслеђе, чиме је скренута пажња шире јавности на ову, заиста, важну тему.
Најзад, не треба изгубити из вида чињеницу да је Сегедин физички веома близу и да је једна од омиљенијих туристичких дестинација великог броја наших грађана и сасвим је очекивано да наша деца, наши ученици, наставе контакт и дружење након завршетка пројектних активности са циљем да се после овог пројекта сарадња настави у некој другој, обогаћеној форми.
Хтео бих да закључим да је успешно реализован ИПА прекогранични пројекат пружио многе бенефите и дао додатни импулс активностима које су усмерене на осмишљавању нових модела прекограничне сарадње. Европски народи поседују бројне културне специфичности и разноликости, с друге стране они деле и сегменте заједничког културног наслеђа, историје, достигнућа и вредности, које их повезују и упућују једне на друге. Ово подразумева савремено настојање да се очувају и развијају специфичности материјалног и нематеријалног културног наслеђа различитих народа. Управо због наведеног је неопходно додатно унапредити сарадњу између пограничних региона широм Европе.
Верујем да ћемо, у времену које је пред нама, искористити све потенцијале који овај вид сарадње, свакако, пружа „рекао је на крају свог изглагања Станислав Радуловић.
Испред Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу, националне мањине – националне заједнице говорили су самостални саветници Адриан Борка и Бојан Грегорић, који су представили дугогодишње активности секретаријата, како кроз однос према образовању и култури националних заједница – националних мањина, тако и о пројектима који су мултукултуралност афирмисали.
Мариа Грива волонтерка регионалног Центра за развој из Северне Македоније представила је њихове активности, док је Тетиана Станиева из Северне Македоније, као оснивач и директор Интернационалног етнографског филмског фестивала представила њихова досадашња дешавања и активности.