Нови Сад/ Печуј, 5. септембар 2022. – Подсекретар покрајинског секретаријата за културу, јавно инфомисање и односе с верским заједницама Станислав Радуловић и помоћник секретара Мирослав Илић обратили су се у оквиру отварања изложбе Историјског музеја Србије под називом „Свети Сава Српски“ у Галерији „Гебауер“ у Дому цивилних заједница у Печују, коју је званично отворила др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.
Подсекретар Радуловић истакао је говорећи на тему: „Номоканон Светог Саве правни споменик и његов значај за устројство Српске средњовековне државе и цркве“, да је значајна за нашу духовну и световну мисију, као и за темеље српског права и државноправног континуитета.
Излагање је почео са делом Саборске посланице поводом осамстогодишњице аутокефалности Српске православне цркве, блаженопочившег патријарха српског Иринеја.
Полазећи од кључног значаја Светог Саве за српску државу, народ и цркву, беседа подсекретара Радуловића била је посвећена државотворном раду првог српског архиепископа, који је био зачетник системског законодавног концепта, који је, у великој мери, трасирао пут развоја српске средњовековне државе.Србија, након доношења Законоправила, у тадашњем познатом свету, уз Византију, постаје једина држава која може да се похвали оваквим свеобухватним правним зборником
„Зборници црквеног и грађанског права у Византији, у датом временском контексту, доношени су под називом номоканон“ подсетио је Радуловић и додао да „у њима су, по правилу, били изложени црквени прописи, царски закони, као и тумачења значајних правника тог времена. Њихову садржину су чинила правила светих апостола, правила шест васељенских сабора, правила десет помесних сабора, као и правила светих отаца.
Као закључак, подсекретар наводи да је законоправило Светог Саве неспорно први правни документ у средњовековној Србији којим је кодификовано читаво средњовековно српско право које је почивало на римско-византијском праву и правним изворима. Законоправило, такође, сведочи о правној уређености средњовековне српске државе.
Мирослав Илић овом приликом говорио је на тему „Задужбинарство Немањића, савремени модел успеха“.
Између осталог, Илић је подсетио да историја Српске Цркве и историја српског народа је, како то бележи Радован Биговић, историја задужбинарства, које има дуго историјско трајање у српском народу и неодвојиви је део православне хришћанске традиције као и српског националног идентитета.
По речима Илића, задужбинарства код Срба не било без развијене државотнорне свести, односно свести о заједници.
„Завршетак радова на темељу српске државности дело је оца и сина: Стефана Немање и Светог Саве“ рекао је Мирослав Илић и додао да задужбинарство тек у Немањићкој држави добија свој дефинисани облик и постаје образац друштвеног понашања који траје до данас.
Српском задужбинарству печат даје сам Свети Сава, наводи он, оно је утемељено на вредностима православне културе која даје апсолутни приоритет смислу постојања, принципу бити над принципом имати, принципу љубави над принципом успеха, човекa над профитом.
Како наводи Мирослав Илић с тим у вези, задужбинарски образац афирмише и економски и технолошки развој, али се изнад свега и пре свега бави човеком, а наше најзначајније задужбине су манастири, чему у прилог иде и чињеница да су сви српски владари, а и многе велможе, оставили задужбине без којих Срби не би имали места у светској културној баштини.
Након предавања и отварања изложбе пројектован је документарни филм о Манастиру Грабовцу у склопу серијала „Бисери Епархије будимске“ , ауторки др Ксеније Голуб и Диане Ђурић. Филм је остварен са благословом Епископа будимског Лукијана, а уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и српског посланика у Парламенту Мађарске.
Делегација Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, обишла је и Српски православни црвени центар и регионалну црквено-уметничку збирку и испратила активности локалне самоуправе Срба у Печују у оквиру прославе дана града.