Нови Сад, 24. март 2025.- Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Снежана Јанковић данас се у Културној станици Еђшег у Новом Саду обратила на свечаном отварању изложбе копија акварела и цртежа „Архитекта цара Николаја II“, која је посвећена 160. години од рођења архитекте Николаја Краснова.
Поред изложбе акварела постављена је и уметничка изложба традиционалних старинских руских капа и украса за главу зване „кокошник“, уметницe Јелизавете Семичастнове из Хрватске.
Поздрављајући присутне испред ресорног секретаријата, помоћница Јанковић је подсетила да се ове године навршава 187 година од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије.
„Отварањем руског конзулата у Србији 1838. године био је важан догађај у интензивирању укупних односа наших држава“ истакла је Јанковићева и подсетила да су оне од средњег века током столећа, упркос епизодама изражене успешне сарадње биле знатно ограничене непостојањем званичних државних мисија.
Већ крајем 17. века, у време када се српски и други балкански православни народи налазе у оквирима Османске империје, Русија тада једина слободна православна држава, иступа као њихова најмоћнија заштитница, истакла је помоћница Јанковић и навела да је на ове просторе континуирано слала помоћ у виду богослужбених књига, црквених сасуда и икона, што је имало дугорочни вишеструки утицај на српске верске идеале православља.
Посебно су били важни уметнички утицаји из Русије, који су обликовали нове токове црквеног сликарства током 18. и 19. века, било посредним прихватањем, било директно, школовањем уметника у руским уметничким центрима или импортовањем икона и готових иконостаса.
По њеним речима, током двадесетих година 18. века, на позив карловачких митрополита, долазе руски учитељи, који преносе концепте тамошњег школског система у Карловачку митрополију. Такође, с друге стране српски студенти одлазе на студије на Кијевску духовну академију, одакле пристижу богословски и уметнички утицаји, да би у првој половини 20. века руски емигранти дали значајан допринос српској науци, култури и уметности.
Изложба копија акварела из фонда „историјско – књижевног музеја Јалте и приватних колекција „Архитекта цара Никола II је централни догађај манифестације „Дани руске културе“, јер је посвећена 160. години од рођења Николаја Петровича Краснова (1864- 1939).
Као један од најзначајнијих архитеката, урбаниста и примењених уметника градио је и реконструисао репрезентативне објекте за руско племство и културну елиту.
Подсећајући на његова велика дела, Снежана Јанковић је нагласила да је 1911. године постао архитекта руског царског двора после изградње летњиковца цара Николаја I на Јалти, да би после Октобарске револуције након 30 година плодног рада дошао у Београд.
У периоду од 1923. до 1939. године потпуно је изменио изглед главног града и многих других градова у унутрашњости тадашње Краљевине Југославије радећи на пројектовању, грађењу, доврашавњу, адаптацији и украшавању најзначајнијих државних здања, многобројних профаних зграда, цркава и спомен обележја.
Манифестација „Дани руске културе“ одржава се у континуитету од 2012. године, а ове године траје од 24. до 29. марта, заједно са удружењима руске дијаспоре из Војводине и Србије и представницима Националног савета руске националне мањине у Србији.
Са циљем да се настави са промоцијом руске културе, представљајући дела музичког, књижевног и сценског стваралаштва, од велике важности за овогодишње „Дане руске културе“ је одржавање Међународне конференције „Женско лице руске емиграције. Лица. Судбине. Традиција. Наслеђе.“ коју су припремили и у чијем раду ће учествовати међународна организација ВАРС (Светско удружење жена које говоре руски) и стручњаци из Европе, Србије и Русије. Предвиђено је и објављивање двојезичног (руско-српског) зборника са радовима учесника Међународне конференције.
У име организатора присутне је поздравила Мариана Младеновић председница Друштва „Русија“, Милован Ћурчин председник Националног савета руске националне мањине у Србији, представници Руског дома у Београду, представници Града Новог Сада и други поштоваоци руске културе и уметности.