Нови Сад, 3. фебруар 2022. године- Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић данас се у Скупштини АП Војводине обратила на конференцији „Војводина у 2022.“, у оквиру треће панел дискусије под називом:“ Kакве градове, села, путеве и мостове градимо: На који начин урбанизација Покрајине угрожава очување културног и индустријског наслеђа“.
Одговарајући на питање шта је све то што чувамо као наше богато културно наслеђе, секретар Драгана Милошевић истакла је да културно наслеђе Војводине јесте заиста изузетно богато и веома вредно. У нашој Покрајини се, под различитим нивоима заштите налази 759 непокретних културних добара која сведоче о њеној историји у целини, али и о појединачној историји народа који су у њој живели и данас живе, па чак и народа који су, попут Турака, у одређеним периодима, окупирали ове просторе.
„Од тога су под највишим степеном заштите споменици културе од изузетног значаја којих је укупно 49. Ту су, уз остале, сви православни манастири Фрушке горе, Фрањевачки самостан у Бачу, као и низ прелепих цркава свих вероисповести које су претрајале кроз векове и поносно стоје и данас;
Ту су, наводи она, и просторно-историјске целине од изузетног значаја, попут Тврђаве и подграђа у Бачу чију је ревитализацију – коју изузетно успешно реализује Покрајински завод за заштиту споменика културе – подржала и Европска унија или прелепог старог градског језгра Сремских Карловаца за који је управо актуелна покрајинска администрација 2018. основала посебан Фонд и у његову обнову и заштиту од тада до данас уложила готово 250 милиона динара;
На дугом и импресивном списку заштићених културних добара Војводине су и њени дворци и летњиковци, попут двораца Дунђерских у Бечеју и Челареву, дворца Стратимировића у Кулпину или дворца Јагодића у Старом Лецу, затим родне куће или надгробни споменици најзнаменитијих војвођанских личности свих националности и низ других важних објеката;
Најзад, на том списку су непокретна културна добра која би могла да се сврстају у индустријско наслеђе попут прелепог старог здања чарапаре „Вукица Митровић“ у Апатину, термоцентрале некадашњег рудника угља у Врднику, старе кудељаре или МЉАЧА у Бачком Петровцу, али и преводница на ушћу Великог бачког канала у Тису код Бечеја, пројектована у Ајфеловом архитектонском бироу у Паризу која би, с обзиром да је била у функцији воденог транспорта, поред техничког могла да се сврста и у изузетно значајно индустријско наслеђе;
На питање: „Како је у Војводини организован систем заштите културног и индустријског наслеђа?“ ресорни секретар је објаснила да заштитом и презентацијом непокретних културних добара, односно материјалног културног наслеђа Војводине, бави се укупно шест завода за заштиту споменика културе; Покрајински завод за заштиту споменика културе у Петроварадину; Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада; Међуопштински завод за заштиту споменика културе у Суботици; Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици; Завод за заштиту споменика културе у Панчеву и Завод за заштиту споменика културе у Зрењанину;
Желим посебно да нагласим да у свим овим заводима раде врхунски стручњаци за све сегменте заштите споменика културе, као да су од неки од њих – пре свих Покрајински завод за заштиту споменика културе у Петроварадину – изузетним подухватима превазишли не само границе Војводине, већ и границе Србије, стекавши и изузетан међународни реноме;
На питање “Како подржати неизбежан процес урбанизације Војводине и истовремено заштитити њено културно и индустријско наслеђе?“, секретар Драгана Милошевић је рекла да прво, сви смо ми свесни да привредни развој, односно развој инфраструктуре и урбанизација градова, па и села у којима људи желе комфорно да живе нити може, нити треба да се заустави.
Истовремено, међутим, ти процеси не смеју – нити нужно морају – да угрозе културно наслеђе. Дакле, развој и урбанизација – да, али никако по цену уништавања културних добара која су као таква категоризована и стављена под одговарајући степен државне заштите, као што је то случај са 759 непокретних културних добара у Војводини о којима сам већ говорила;
Учесници данашњег панела били су и покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај Огњен Бијелић, Слободан Јовић из Друштва архитеката Новог Сада и Насер Мустафа директор Пројект бироа МХМ пројект.