Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и ове године на Сајму књига у Новом Саду, представио је издања установа културе чији је оснивач Покрајинска влада. Овом приликом посебно су истакнути, значајан јубилеј – 200. годишњица рођења једног од највећих српских песника, романтичара – Бранка Радичевића. као и 200 година постојања „Летописа Матице српске“, једног од најстаријих издања на српском језику који представља важан део културног наслеђа српског народа.
У фокусу промоција Покрајинског секретаријата на Сајму књига био је осврт поводом два века од рођења Бранка Радичевића који је презентовала Марија Слобода, уредник „Бранковог кола” у периоду 2016–2018, добитница Бранкове награде Матице српске и награде Стражилово за студију о Бранку Радичевићу из 2014. године. Према Маријиним речима, Бранко Радичевић представља редак (ако не и најизразитији) случај аутора чије дело међу најширом читалачком публиком изазива утисак – поистовећивања фигуре песника са фигуром која проговара из песме, посредством чега је песник још за живота постао миљеник савременика, а његове песме радо су читане, казиване, и по узору на њих – стваране нове.
Српско народно позориште промовисало је три своја издања: „Драме Лазе Телечког“, књигу „Из прошлости Српског народног позоришта: Занимљивости из историје“ и „Репертоар Опере СНП-а, грађа за 25-период 1997-2022“.
Др Зоран Ђерић, в. д. управника Српског народног позоришта, отворио је промоцију говорећи о књизи „Драме Лазе Телечког“ у својству приређивача тог издања. Телечки је написао три драме „Вешта слушкиња“ (1863), „Никола Алтомановић“ (1864) и „Последња деспотица смедеревска“ (1866). Прва је препозната као молијеровска комедија, изведена у СНП-у 1863, а судбина тог текста до данас није позната. Друга и трећа драма означене су као шекспировске трагедије. Трећи комад „Последња деспотица смедеревска“ први пут је штампана у Новом Саду 1866. године. Према Ђерићевим речима, након више од 150 година ове две познате драме српског романтичарског доба чекају нова упризорења, читања и вредновања.
Мр Ивана Илић Киш, уредник издавачке делатности СНП-а, прво је представила књигу „Из прошлости Српског народног позоришта: Занимљивости из историје“, ауторке Невене Јанаћ, театрологиње, редитељке и архивисткиње уметничко-архивске грађе СНП-а, а затим и периодичну публикацију лист „Позориште“ коју објављује СНП, односно три броја која су изашла од марта до краја 2023. Окосницу часописа чине три рубрике, Драма, Опера и Балет, у којима су обухваћена различита питања: претпремијерски разговори, критике, музиколошке анализе, занимљивости из историје овог позоришта, студије, али и белешке младих о одгледаној представи, чиме се доприноси да њихов глас буде и глас савести.
Проф. др Немања Совтић, музиколог са Академије уметности у Новом Саду, представио је књигу „Репертоар Опере СНП-а, грађа за 25-период 1997-2022“ коју је приредила Ивана Илић Киш, уредница издавачке делатности СНП-а. Књига је објављена 2023. године, а у њој је сагледан укупан значај ове публикације, где је и сам Совтић аутор поглавља студије „Анализа репертоара Опере СНП-а, 1997-2022“. Књига се препоручује у фази припрема за нелинеарна истраживања у областима сценско-музичке делатности, музикологије, театролошких студија, као предложак за будућа истраживања о оперском стваралаштву СНП-а, његовим заслужним уметницима, солистима, Хору, Оркестру и појединачном музичко-сценском делу.
Такође, на сајамском штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, промовисана су издања Музеја Војводине, и то два велика каталога са изложби „Стакло“ и „Пшеница – од њиве до трпезе“.
О публикацији „Стакло“ говорила је мр Тијана Станковић Пештерац, директорка Музеја Војводине и музејска саветница – археолошкиња, објашњавајући комплексност рада на њему, који је подразумевао значајан уреднички напор с обзиром на то да се састоји од текстова девет аутора и додатка који представља резултате пројекта дигиталне фотограметрије. Овај део подразумева и кју-ар кодове, чијим се скенирањем путем мобилног телефона покреће апликација са 3Д моделима римских стаклених посуда. Тиме је постигнута драгоцена интерактивност – читалац добија могућност ближег и детаљнијег посматрања предмета, што представља вредну новину у музејским публикацијама.
Каталог „Пшеница од њиве до трпезе“ представили су Филип Форкапић, виши кустос, етнолог и Александар Антуновић, кустос, етнолог. Каталог је настао као резултат рада интердисциплинарног тима стручњака: Александар Медовић, археоботаничар, Филип Форкапић, инжињер пољопривреде, Александар Антуновић, етнолог, Илдико Медовић, археолог и сарадник за едукацију Драгана Вујаклија. Он доноси текстове о пшеници у праисторији, о обради земљишта, сетви, жетви, вршидби, складиштењу, преради, а посебну пажњу буде текстови о аграрним ритуалима и обредној пракси, али и пшеници на трпези од праисторије до антике уз обиље рецепата.
Издавачки завод „Форум“ заокружио је сајамски дан на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, премијерно промовишући два своја најновија издања новосадској публици. Представљене су књиге Лакнер Едит „Седамдесет година радио драме РТВ-а“ и „У мору књига“ Роже Јодала. Уз бројну публику разговаре су водили аутори издања, директор издавачког завода Габор Вираг, као и сарадници на издањима Јожеф Клем, Тибор Вајда, Анико Мадар и Игор Бартолец.
