Нови Сад, 8.март 2022. – У оквиру Међународног сајма књига и 26. изложбе ”Арт Експо” данас је на главној бини Новосадског сајма, одржана промоција издања Универзитетске библиотеке из Бањалуке.
Директорка Љиља Петровић-Зечић овом приликом се захвалила на гостопримству Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, апострофирајући да они на Новосадском сајму излажу трећи пут а истакла је и непрекидну сарадњу између Матице српске, Народне библиотеке у Београду, Архива Србије, Војводине, Новог Сада и бројних других институција културе са Републиком Српском.
Директорка Петровић-Зечић истакла је да је до данас у Републику Српску у Универзитетску библиотеку стигло 13 хиљада књига из Матице српске и Народне библиотеке из Београда, као и из бројних издавачких продукција, а та сарадња је узајамна, на чему смо неизмерно захвални.
Вања Шмуља и Споменка Кузмановић из Универзитетске библиотеке у Бањалуци представиле су ново издање научног часописа ”Верзал”, који обједињује посебан осврт на књиге о култури, науци, језику, етнологији и бројним другим друштвено научним темама.
Са посебним освртом на издавачку делатност, оне су нагласиле да је у протекле две године изашла едиција бројних светских научника, а са поносом су истакле да је библиотека у последње две године издала Стриповјетке Петра Кочића, где је обједињено пет приповедака у стрипу, као и Алексе Шантића, а у припреми су Стјепана Митрова Љубише.
Зоран Вељановић директор Музеја Присаједињена данас је представио рад одељења Музеја Војводине, који се бави личностима, темама и историјским околностима који су обележиле време присаједињења Војводине Краљевини Србији.
По његовим речима до сада израђен је азбучник личности и догађаја из 211 политичких општина, које су биле непосредни учесници у освајању слободе и присаједињења Баната, Бачке, Барање и Срема Матици Србији.
Вељановић је истакао да после десет објављених наслова у едицији ”Присаједињење 1918” са једанаестом књигом започињемо да објављујемо резултате петогодишњих истраживања о личностима и догађајима тог времена.
Током данашњег дана помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Мирослав Илић био је домаћин и модератор представљања књиге Велимира И. Ивановића под насловом ”Дурбин грофа Саве Владиславића” о којој су говорили Георгије Енгелхард из Руског центра за науку и културу-Руског дома у Београду, економиста и сарадник аутору Ивановићу Бранко Вукомановић, као и сам аутор.
По речима помоћника Илића реч је о историјском роману, о великом човеку, великом саветнику и оснивачу руске спољне обавештајне службе – Сави Владиславићу, који је не само херој ове књиге, већ и човек који је спојио два велика народа, Српски и Руски, а данашња промоција је и уприличена поводом обележавања 350 година од рођења цара Петра Великог.
Како је прецизирао Енгелхард, Петар Велики јесте утемељивач модерне велике Русије, која и дан данас почива на његовим темељима, почевши од рада Академија, образовања, рударства, шумарства и бројних других области.
”Време Петра Великог је и доба пресудних догађаја у Русији и великог северног рата са Шведском, који је трајао 21 годину и где је Русија однела победу и поставила границе својих територија” рекао је Енгелхард и додао да склопом историјских околности и доласком Саве Владиславића прво у високе војне редове, а потом и на двор цара постаје његов највећи саветник, за кога ће и сам цар рећи одан Русији и Србији.
О значају и утицају грофа Владиславића говорио је Бранко Вукомановић, апострофирајући да је највећи допринос грофов био склапање споразума са Кином, који је одредио границе, као и велико окретање Русије тадашњој Србији, нарочито у обалсти образовања и школства, где се бележи велики утицај и на оснивање Карловачке гимназије, улагање у образовање и школство.
Аутор Ивановић овог пута осврнуо се на десетогодишње истраживање о грофу Сави, његовој дубокој духовности и привржености Србији, као и значају који је он не само тада, већ и данас оставио на обе земље.