Отворена изложба о матурантима војвођанских гимназија

Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић вечерас је на  отварању  изложбе „Испит зрелости – Матуранти војвођанских гимназија, од половине 19. века до 60-их година 20. века“ у Музеју Војводине истакла да је ово поставка емотивног, едукативног  и поучног карактера, која прати хронологију велике матуре дугу више од једног века.

Како она каже то је прича о сваком човеку понаособ, сазревању и образовању и због њене посебности позива јавност да је посете.

Изложбу је званично отворио Владан Вукосављевић, министар културе и информисања у Влади Републике Србије, који је овом приликом нагласио да је ово симболички снажна изложба, која прича о зрелости младих људи, о великој матури, као један од веома битних догађаја у одрастању сваког ђака.

Традиција обележавања  и истицања матурских паноа у излоге, јесте нешто што је карактеристично у свим деловима наше земље и представља понос за једног ђака-матуранта, за породицу и друштво у целини, јер су управо они ти, који наслеђују све друштвене норме, рекао је Вукосављевић и захвалио се ауторкама Љубици Отић, музејском саветнику- историчару и Чарни Милинковић, вишем кустосу- историчару, на богатом историјском материјалу и поставци.

Др Драго Његован, директор Музеја Војводине је рекао да је изложба уприличена у оквиру манифестације „Музеји за 10“, као прича о давно минулим временима и хронолошки прати развој гимназија на простору Војводине, које и данас постоје, од друге половине 19. века, до 60-их година 20. века.

О самом испиту зрелости  говорио је и  др Радивоје Стојковић, директор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, а у уметничком делу програма наступио је хор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ и музички састав „Генерација 107“, који чине бивши матуранти панчевачке Гимназије „Урош Предић“.

Историјски гледано ауторке су заокружиле период од скоро једног века, од тренутка када се од друге половине 19. века појављују први испити зрелости у српским гимназијама, до 60-их година 20. века, када почиње нов начин и приступ прославе велике матуре, препознатљив и данашњим ђацима. Кроз реконструкцију учионица, историјске записе комисија са полагања испита зрелости, ђачка сведочанства и књижице, школске извештаје, сачуване матурске таблое и униформе, наставна средства, уџбенике и свега онога што приказује хронологију једног времена у васпитно-образовном приступу великој матури.