
Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским закедницама Мирослав Илић присуствовао је 1. новембра отварању научног скупа под називом “Два века Летописа Матице српске: часопис дугог, континуираног трајања као међународни феномен”. Свечаност је отворио председник Матице српске Драган Станић истакавши задовољство поводом обележавања два века најстаријег књижевног значаја у Европи.

Присутнима се обратио и благословио рад научног скупа Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије.
“Важност дара реч и одговорност према његовој употреби, разумели су само највећи у роду људском. Због тога њихове речи попут злата до данас сијају кроз таму векова, обасјавајући путеве потоњим нараштајима. Међу таквима, који су кроз духовни и интелектуални подвиг калили и усавршавали себе, били су и оснивачи ове благословене установе – мајке и чуварке нашег свеукупног националног наслеђа”, нагласио је Патријарх Порфирије.

Летопис Матице српске покренут је 1824. године у Новом Саду на иницијативу Георгија Магарашевића, под првобитним називом “Сербска летопис”. Од самог почетка овај часопис је повезао Нови Сад, Будим и Пешту, а средиште интересовања била је српска књижевност, наука и уметност. Захваљујући овом часопису током 200 година трајања, све важно стизало је до Срба, а његов садржај пунили су прилози највећих имена српске књижевности, науке и уметности.

Научни скуп о нашем најстаријњм часопису трајаће два дана, а свечаном отварању у Матици српској присуствовали су и Високопреосвећени Митрополит бачки г. Иринеј, Преосвећени Епископ мохачки г. Дамаскин, градоначелник Новог Сада Милан Ђурић, многобројни представници покрајинских и градских власти као и велики број књижевних и научних делатника.