Нови Сад, 25. октобра 2024.- Поводом обележавања 177 година постојања, Музеј Војводине прославио је свој Дан, пригодном изложбом аквизиција Музеја Присаједињења аутора Зорана Вељановића и Димитрија Михајловића, кустоса -историчара под називом:„ Земља и небо, Српска Војводина у срцу и души“, коју је данас свечано отворио проф. др Слободан Бјелица, а присутне је у име покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, као оснивача, поздравила подсекретар Вера Којић.
Подсекретарка је истакла да је Музеј Војводине један од најважнијих стубова очувања културног наслеђа наше Покрајине и он као матична установа за све музеје у Војводини носи кључну одговорност у чувању и представљању наше богате историје, традиције и културе.
„Његов допринос није само у изложбама и истраживањима које врши, већ и у ширењу свести о значају културне баштине, у едукацији нових генерација и у повезивању прошлости са савременим изазовима“ рекла је подсекретар Вера Којић и додала да ресорни секретаријат из тих разлога издваја значајна средства за ову институцију културе, као свог индиректног буџетског корисника, а то је део и доказ наше континуиране посвећености очувању и унапређењу културног наслеђа, кроз подршку институцијама које представљају срце наше баштине.
Овом приликом, подсекретарка Којић, је истакла рад садашње директорке Музеја Војводине Чарне Милинковић, истичући да је њена преданост и визија добила пуну подршку оснивача, уз напомену да ће ресорни секретаријат у наредном периоду издвојити додатна средства за реконструкцију зграде музеја и модернизацију сталне поставке.
Како она наглашава тиме се осигурава пут да Музеј Војводине остане доступан и привлачан како будућим генерацијама, тако и посетиоцима из целог света, али и да му омогућимо да оговори на изазове савремених музеолошких стандарда.
О години, која је претходила, резултатима и плановима говорила је директорка Музеја Војводине Чарна Милинковић, која је овом приликом уручила и захвалнице оснивачу Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, као и бројним пријатељима ове институције културе.
О изложби говорио је један од аутора Зоран Вељановић, који је истакао да на поставци је обухваћен турбулентан и драматичан временски период који започиње од средине деветнаестог па до средине двадесетог века. У средишту истраживања били су догађаји и личности који беху покретачи и носиоци политичких идеја и народног покрета.
Како он наводи, кроз њихов животни пут и деловање може се пратити интезивна борба Срба за национални опстанак и колективна права (тло, име, језик и вера) а која се, на подручју Јужне Угарске, водила од краја XVIII до почетка XXI века. Резултат те борбе који је узрокована системским и институционалним притиском на национално биће Срба (вековна денационализација и асимилација) био је политичко организовање и ослобођење: најпре 1848. године у Српску Војводину (Војводство Србија и Тамишки Банат), а потом и присаједињење матици Србији 25. новембра 1918. године: По проглашењу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. и њеним међународним признањем де јуре су се сјединили са матицом и њихов дугододишњи сан је постао јава.
У уметничком делу програма наступио гајдиста Максим Мудринић.
