Свечаном академијом данас је обележен Дан Библиотеке Матице српске –најстарије српске националне библиотеке и прве јавне научне институције тог типа у Србији, која, како је оценио председник Покрајинске владе Игор Мировић, представља једну од најважнијих тачака на културној мапи наше земље.
„Данас је велики дан за Матицу српску, Библиотеку Матице српске, али и за нашу националну културу. Обележавање Дана Библиотеке прилика је да се сетимо свих културних прегалаца који су од оснивања Матице 1826. године, па преко њеног пресељења из Будимпеште у Нови Сад 1864. године, учествовали – као ствараоци и баштиници наше културе – у расту и развоју ове установе, која увелико надилази наше националне просторе“, рекао је Мировић.
Председник је истакао да о значају ове институције говори податак да се у њој чува четири милиона публикација на српском и на више од сто других језика, а да неке од њих спадају у ред најстаријих и најдрагоценијих књига нашег језика, што, како је оценио, изазива дивљење и најдубље поштовање.
„Све то је разлог за понос не само оних који њено благо данас чувају, већ и нас који томе пружамо институционалну подршку, која никада неће изостати“, рекао је председник Мировић.
Он је нагласио да је намера да у наредним годинама заједничким средствима Владе Србије, Покрајинске владе и Града Новог Сада буде изграђен нов објекат за потребе Библиотеке Матице српске, величине готово 12.000 квадратних метара, у којем ће бити смештено више стотина хиљада књига које се сада чувају у недовољно адекватним условима.
Тим поводом, како је нагласио, данас је министарки културе и информисања уручио Меморандум, како би се што пре приступило реализацији те важне инвестиције.
„Желимо да наше национално благо има адекватан простор за чување. То ће бити допринос наше генерације свему ономе што Матица српска и њена библиотека значе за наш народ и његову културу“, рекао је Мировић.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић изјавила је да Библиотека Матице српске безмало два века чува и негује књижевни фонд од непроцењивог значаја за наш културни и национални идентитет.
„Захваљујући само томе колики је допринос ова установа имала у опстанку српског народа у често турбулентним и тешким временима, Библиотека је с пуним правом постала једна од стожерних тачака наше целокупне културе“, навела је Гојковићева.
Управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић рекао је да су искушења савременог човека све већа, да су људи заборавили на значај књиге, и да је неопходно да се вратимо свету књиге и свету културе.
„Постојање Матице српске и њених установа – Библиотеке, Галерије и Издавачког центра – јесте културни систем који даје стабилност свему ономе на чему треба да буде утемељена наша будућност и наш свеукупни опстанак“, навео је председник Матице српске Драган Станић, оценивши да је Библиотека Матице велико светилиште књиге.
Владика бачки Иринеј рекао је да је Матица српска са својом библиотеком институција од националног значаја, поручивши да су Матица и Епархија бачка биле и да ће бити целина.
Овом приликом, проф. др Љиљани Пешикан Љуштановић, историчарки књижевности, уручена је Награда „Златна књига Библиотеке Матице српске“.
Свечаној академији присуствовали су и чланови Покрајинске владе, представници Града Новог Сада, културних установа и друге званице.