Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Мирослав Илић, присуствовао је данас на Међународној научној конференцији под називом „Српска црквена просвета – 230 година Карловачке богословије“ у свечаној сали „Патријарх Георгије Бранковић“ у Сремским Карловцима.
Скуп је свечано отворио Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Василије, а као уводничар у име Његове Светости Патријарха српског Порфирија, учесницима се обратио Епископ новобрдски Иларион, док су се међу говорницима низала велика и значајна имена, како из света свештенства, тако и културе и других сродних научних области.
„Попут сабирања на једном месту, на Божанственој Литургији, која увек бива сабрање око речи – логоса, и ово сабрање и саборовање имајући за узор литургију, опредељеној за реч у добу где се више од два века проповеда и исповеда Божије слово, важност обележавања овако великог јубилеја, на овако високом научном нивоу је сједињен са Светосавском Црквом будући да ће излагачи поред других тема својом историјском окосницом и опусом, покушати да расветле значај и улогу Карловачке богословије, као једне од главних црквено-просветних духовних центара, која је имала, а што је и данас непобитно, посебну улогу у животу наше Цркве и њене еванђеоске мисије“ навео је између осталог Епископ Иларион.
Митрополит зворничко-тузлански Фотије осврнуо се на више тема током свог излагања, па је тако нагласио разлику или непостојање исте између просвећености и посвећености, а такође и значај Сремских Карловаца као центра српске духовности и образовања.
„Ово је место наше, српске писмености, културе, место наших патријараха, место узвишено, град вере и православља. Налазимо се у граду Светога Саве, Светог Арсенија Сремца, под сводовима цркве Светог Николаја Мирликијског, месту Српске академије наука, месту свесрпске писмености, културе, чувене филолошке гимназије и не мање чувене Карловачке православне богословије“, рекао је између осталог Митрополит Фотије.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић у свом излагању дао је историјску везу између световне и духовне просвете, и навео да хришћани нису хришћани ако живе само у садашњости или у прошлости, већ да хришћани живе у свим временима само ако су са Христом у вечности или нису ни живи.
„Ако то знамо онда се повећава заиста онај највиши степен одговорности који се пита не само шта ћемо ми урадити у Богословији или у Матици српској, већ шта ћемо ми урадити на овом свету у времену које долази“, изјавио је између осталог проф. др Станић.
Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Мирослав Илић, захвалио се ректору Карловачке богословије мр Јовану Милановићу на позиву за учешће на научном скупу и обратио се присутнима презентујући свој рад под темом – „Школство и школско питање у Карловачкој митрополији 1869-1872“, с обзиром да је управо тај период један од кључних у историји Карловачке митрополије и српског народа у Хабзбуршкој монархији.
„Политички живот Срба вођен је на црквено-народним саборима, на којима су деловали либерали и конзервативци. Српски либерали окупљени око Милетића и Српске народне слободоумне странке тежили су да по сваку цену изврше корените реформе и преустроје црквено-школску аутономију по својим идеолошким принципима, до те мере да се јерархија у потпуности искључила из управљања Црквом. То су биле „алфа“ и „омега“ Милетићеве и либералске идеологије. Са друге стране, јерархија је себе сматрала стубом одбране православља и српских Привилегија, односно гарантом јединства народа у Аустроугарској“ навео је између осталог Илић.
Мирослав Илић упутио је учеснике скупа у околности које су у том периоду окруживале Карловачку митрополију, нагласивши да је она у свом саставу имала основне народно-вероисповедне школе, две гимназије, три учитељске школе (Сомбор, Пакрац, Карловац), три више девојачке школе (Нови Сад, Панчево, Сомбор) и Богословију.
„Након 1868. српске народне вероисповедне школе биле су изложене новим изазовима у раду. Држава је чинила све да народне вероисповедне школе претвори у државне у којима је настава на мађарском језику била обавезна што је убрзало процес мађаризације и асимилације немађарских народа на територији Угарског дела Монархије. Јерархија српске Цркве, која је себе сматрала стубом одбране православља и српских Привилегија, заједно са грађанском световном елитом, успела је да пронађе додатну снагу и у одређеној мери сачува српски школски систем и припреми мере за проналажење одговора за изазове који су следили у будућности“ закључио је Илић.
Публици су се, између осталих, данас обратили и директор Дома руске дијаспоре „Александар Солжењицин“ Виктор Москвин, Митрополит китруски Георгије из Грчке православне цркве, пpоф. др Борис Стојковски са Филозофског факултета, Универзитета у Новом Саду и други еминентни стручњаци из Србије и иностранства, који су излагали теме из богословља, историје и теологије.