У организацији Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, посетиоцима Сајма књига у Новом Саду, 20. марта 2024. године, своја издања представили су Матица српска, Покрајински завод за заштиту споменика културе и Културни центар Војводине „Милош Црњански“.
Доц. др Јелена Марићевић Балаћ, испред уредништва „Матице српске“, присутнима је представила „најстарији живи књижевни часопис у Европи и свету“, који у континуитету излази од 1824. године. Ова промоција се концептуално може поделити на два дела. Први се тицао развоја самог часописа, који је, упркос свом двовековном трајању, имао концепцијске измене, али је ипак задржао континуиране циљеве и начела. Други део је представљао презентацију актуелних бројева Летописа, у последње четири године, па је било речи о тематима и јубилејима, преведеној литератури, сведочанствима, актуелној песничкој и прозној продукцији и нарочито, о научним радовима и критичком праћењу рецентне продукције. На крају свог излагања, др Марићевић Балаћ сумирала је допринос који пружа „Летопис Матице српске“ српској култури, који, према њеним речима, „после неког времена постаје све видљивији и опипљивији“.
Др Богдан Јањушевић, историчар уметности – конзерватор и уредник издања, са својим уваженим гостима, пред многобројном публиком, промовисао је научни часопис „Грађа за проучавање споменика културе Војводине XXXVI“, који се по 36. пут налази у рукама стручне јавности, као и осталих љубитеља археологије, архитектуре, историје, историје уметности, конзервације и рестаурације дела ликовне и примењене уметности. Кроз ове тематске целине представљени су радови у којима се осветљава баштина Војводине. Ни овај број „Грађе за проучавање споменика културе Војводине“ нема једну тему, већ су оне разноврсне, а и неки приступи су тематски нови, док су сви радови илустровани фотографијама, међу којима су и драгоцени архивски прилози.
Етнолог др Мирјана Ђекић, изнела је кратак историјат издавачке делатности Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Историчар проф. др Владимир Баровић, као члан редакције, дао је свој осврт на ново издање и поједине објављене радове, између осталог и на текст о Петровардинској тврђави, који износи чињенице до сада непознате стручним круговима и широј јавности. Историчар уметности Бојан Којичић, један од најпродуктивнијих аутора са територије Баната, говорио је о својим досадашњим истраживањима. као и будућим плановима за очување културне баштине кроз писану реч и архивску документацију, коју планира да и у наредним годинама објављује у Грађи.
У новом броју налази се и шест приказа публикација и изложби везаних за рад Галерије Матице српске, Историјског архива у Панчеву, Спомен-збирке Павле Бељански (Изложба Хероине), Друштва архитеката Зрењанина, Градског музеја у Суботици (Приказ зборника „Историцизам у Бачкој“) и Покрајинског завода за заштиру споменика културе (Приказ књиге „Споменица Епархије осечко-пољске и барањске“). Овај часопис, који излази од 1957. године, једини је у Војводини који је категорисан од стране Министарства науке и технолошког развоја, а бави се културним наслеђем са аспекта мултидисциплинарности.
Своју промоцију на сајамском штанду Покрајинског секретаријата имао је и Културни центар Војводине „Милош Црњански” представљајући, овом приликом, своју укупну издавачку делатност. О њиховим књигама говорили су мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански”, др Биљана Мицков и Мирко Себић, уредници, као и др Зденка Валент Белић, дугогодишња сарадница.
„Прошле године објављено је око педесет издања. Изашао је и јубиларни, шездесети број часописа за савремену кутуру Војводине Нова мисао, који је у знаку феномена вештачке интелигенције, а нешто раније, и нови број часописа Интеркултуралност. Иако нама издаваштво није примарна делатност, Културни центар Војводине Милош Црњански дефинише се као стожерни издавач и имамо обавезу да објављујемо најбоље и најфундаменталније ствари”, истакао је Шапоња.
„У едицијама постоје правци – фундаменталне ствари – као што је књига Културно благо Војводине на српском и енглеском језику, али и нешто што је наслеђе Доситеја Обрадовића, а то је Encyclopedia Dositheana. Постоје такође и Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића, а до сада су, у оквиру овог пројекта, објављена три тома. Културни центар Војводине Милош Црњански, успоставио је и одржао награду Милица Стојадиновић Српкиња за женску књижевност, те је веома значајна и Едиција Милици у походе, док Едиција Нова мисао представља књиге џепног формата, као подстицај на даља читања”, рекао је Себић.
О Едицији „Будућност културе”, говориле су др Биљана Мицков и др Зденка Валент Белић, истичући да она представља истраживачке пројекте Културног центра Војводине „Милош Црњански”, који су засновани на конференцијама. До сада су објављена три зборника, а њихов значај је у томе што усмеравају пажњу на стратешко размишљање.