Нови Сад, 14.септембар 2023. – Дан сећања на страдање Срба у 13 западнокрајишких општина 1995. године, свечаном литургијом и пригодним програмом јуче је обележен у Цркви Благе Марије на Банстолу, у присуству бројних људи, који су сведоци и поштоваоци Дана сећања на жртве овог немилог догађаја.
Након свечане литургије у име Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама венац је на споменик „Крајишка суза“ положио подсекретар Станислав Радуловић, док се у име секретара Драгане Милошевић обратила помоћник за савремено стваралаштво Јелена Добровић – Бојановић.
Овим тужним поводом Добровић-Бојановић је истакла да се у име Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и у своје лично име данас, сви заједно, поклањамо сенима настрадалих Срба и ово је уједно и прилика да се изговори реченица коју, ни ми, ни они који ће доћи после нас, не смемо престати да изговарамо: „Никада, али баш никада вас нећемо заборавити“.
Зашто је та реченица толико важна, истакла је Јелена Добровић – Бојановић и зашто је незаборав нешто што треба и мора да буде не само наша обавеза, него и наш завет, а рекла бих и део нашег колективног менталитета?
„Зато што је од страшног злочина хрватских и муслиманских снага у којем је у 13 западнокрајишких општина невино страдало преко 1.660 наших сународника, у којем је њих више од 120.000 протерано, а њихови домови разорени и опљачкани, минуло је више од четврт века, а да за сво то време нико за то није одговарао“ нагласила је она и додала да данас, као појединци и као народ у целини изложени смо бруталним и бестидним покушајима да се наше жртве не само умање, него и да се претворе у џелате и да се потпуно изврне историја и нашем народу припише не само кривица за све злочине, него чак и за геноцид.
По њеним речима до пре десетак година, док су нашу земљу водили неки други људи који су на све то пристајали и нас покушавали да претворе у народ без самопоштовања, у безличну масу која пристаје на све, то је можда било и могуће.
Данас, апострофирала је Добровић-Бојановић, када су на челу и Републике Србије и Републике Српске одговорни и националној добробити и истини о нама посвећени државници, људи који имају храбрости да, у име свих нас, на све те безочне лажи уздигнута чела одговоре истином, то није могуће, нити ће икада више бити могуће. Зато је и овај наш данашњи скуп, ово одавање почасти и подсећање на невине српске жртве у Мркоњић Граду, Дрвару, Гламочу, Босанском Петровцу, Грахову, Купресу, Доњем Вакуфу, Јајцу, Рипачу (Бихаћу), Босанској Крупи, Санском Мосту, и Шипову од изузетног значаја.
Ми данас не сведочимо само истину о њима, ми и себи и свима другима показујемо одлучност да то чинимо увек, рекла је она и нагласила да нас то данас обавезује и обавезује све оне који ће доћи после нас и који ће своје утемељење тражити и налазити у поштовању својих предака и у често страдалничкој, али великој и славној историји свог народа.
Нека им је вечна слава свим српским жртвама злочина у 13 западнокрајишких општина из 1995. и нека је вечни мир њиховим напаћеним душама, поручила је на крају излагања ресорни помоћник.
У име Савеза крајишких удружења поздравне речи упутила је председница Ранка Срдић – Милић, која је позвала на што јаче јединство и разумевање људи, који су у тим крајевим оставили гробове најмилијих.
Председник Скупштине општине Босански Петровац Немања Давидовић, као и начелник општине Грахово Урош Ђуран су подсетили да је и данас тешко живети на тим просторима, али докле год је подршке српског народа дотле ће бити и Срба у тим општинама.
Историјски осврт на догађаје од јула до септембра 1995. године дао је директор Архива града Новог Сада Петар Ђурђев, који је истакао да је 20 век био век како страдања, тако и победа, не само код нас, већ и на ширим географским мапама.
Уочи свечаног програма венце крај споменика „Крајишка суза“ положили су и директор Фонда за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Александар Ђедовац, представници Савеза крајишких удружења, представници Динарског покрета, из Покрета за обнову Краљевине Србије, као и представници Удружења грађана Гламоча и општине Босански Петровац.