Нови Сад, 24. јун 2024.- У Свечаној сали Матице српске данас је председница жирија за доделу књижевне Међународне награде „Александар Тишма“ швајцарска књижевница и критичарка Илма Ракуза уручила ову престижну награду француској књижевници Сесил Вајсброт .
Испред Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама присуствовао је помоћник секретара задужен за културно наслеђе др Милан Мицић , док је поштоваоце лика и дела Александра Тишме поздравио председник Матице српске др Драган Станић.
По његовим речима Тишмина дела, животни век, ставрање и промишљање створила су један књижевни мит панонског простора, а наша посебност је у томе, што је он читав свој радни век провео управо у матичиној згради, стварајући нове романе, дела и сво завештање које нам је тако богато оставио.
У име Фондације „Александар Тишма”, која датира од 2016. године обратио се његов син Андреј, подсећајући да је мисија Фондације са једне стране афирмација, популаризација и проучавање дела и личности књижевника и академика Александра Тишме, док је са друге ова награда међународног карактера и с обзиром на то да се додељује сваке друге године, баш оним писцима који су и космополитским промишљањем сличне њему, као што је то лауреанткиња Сесил Вајсброт.
Тишма је подсетио да се ове године навршава тачно сто година од рођења Александра Тишме и да је Фондација спремила мала изненађења као што је отварање Спомен- собе у Новом Саду, научни скупови, а ускоро би требала да се деси и екранизација два романа „Употреба човека „ и „Женарник“, која ће љубитељима филмске уметности приближити његова размишљања.
Објашњавајући зашто је изабран данашњи датум за доделу награде, Тишма се присетио немилог догађаја током рата деведестих година, када је његов отац на данашњи дан 1992. године, на Тргу слободе у Новом Саду позвао представнике девет конфесија да свако на свом језику изрекне „Молитву за мир“, тада је добио велико поштовање својих суграђана.
Председница жирија Илма Ракуза прецизирајући разлоге за доделу награде између осталог је рекла да је Тишма жив веома би се радовао овогодишој добитници, јер је и он сам био близак бројним француским писцима, а Сесил је цео књижвни опус (пет романа) усмерила на тему Холокауста.
Како она каже породица Вајсброт је пореклом из Пољске и јеврејске су вероисоповести и кроз трагичну животну сагу и недаће целе породице, уз снажну доктрину француске државе у којој се од 60-их до пре две деценије на ту тему није пуно причало и писало, јасно је да је њен књижевни искорак храбар и јак.
Свечаном уручењу награде присуствовали су и члан жирија мађарски писац Ласло Мартон, књижевна критичарка Владислава Гордић-Петковић, као и државни секретар у Минстарству културе Лав Пајкић.