Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић присуствовала је у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару, свечаној академији поводом 120 година од оснивања Српског просветног и културног друштва „Просвјета” и одржавању традиционалне културне манифестације „Шантићеве вечери поезије”, која се одржава 103. годину за редом и окупља велики број поштовалаца лика и дела песника Алексе Шантића.
Председник мостарске „Просвјета” Сања Бјелица Шаговновић рекла је да се овогодишње „Шантићеве вечери поезије” одржавају у част 120 година од оснивања, када је у Мостару основана на данашњи дан 1902. године, педесетак метара од Саборне цркве, у Старој школи под Кошћелом.
„Био је то један од првих одбора након оснивања друштва у Сарајеву од 29 српских интелектуалаца. Један од председника био је управо Шантић, тако да није било лепше прилике него да овај, за нас значајан јубилеј, прославимо управо на „Шантићевим вечерима поезије“, рекла је Бјелица Шаговновић.
Она је напоменула да је „Просвјета” најзначајније национално друштво, а да мостарски одбор има богату историју и оставштину.
„Шантић, Дучић, Ћоровићи, Шоле и бројни други њихови савременици винули су до неба Мостар у културном и интелектуалном смислу. Мостар је стао уз раме с Београдом и Новим Садом, као српском Атином. Оставили су много и „Просвјети“ и „Гуслама“, али и свом Мостару и трајно нас задужили да их се сећамо и спомињемо”, истакла је Бјелица Шаговновић.
Она је подсјетила да је Мостар био културни и просвјетни центар херцеговачких Срба, те био и остао седиште Српске православне цркве /СПЦ/ у Херцеговини.
„Мостарски културни, национални и верски мозаик не би био тако богат без мостарских Срба и СПЦ, `Просвјете` и `Гусала`. Надамо се да ће тако бити и у будућности”, рекла је председник мостарске Просвјете“.
„Уз много труда и љубави слагали смо камен по камен. И вечерашњу свечаност, због много симболике приређујемо овде, у Саборној цркви Свете Тројице, која је још у обнови, као и српска заједница у Мостару са својом културом и баштином. Црква се поново надвисила над Мостаром, наш одбор `Просвјете`, морам с поносом рећи, вратио је Мостару и српски културни идентитет“, рекла је Бјелица Шаговновић.
Она је напоменула и низ резултата који стоје иза овога друштва, попут Просвјетине школе српског језика, историје и културе, затим Просвјетину стипендију „Владимир Ћоровић”, организације низ манифстација попут Божићног концерта, Светосавске академије и „Шантићевих вечери поезије“.
Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драго Мастиловић говорио је о животу и делу Алексе Шантића, оснивању мостарске „Просвјете“, а подсетио је и на важност тадашње мостарске Гимназије и на чињеницу колико је изнедрила интелектуалаца у најтежим временима.
Мастиловић је рекао да без Мостара и Херцеговине нема ни СПКД „Просвјете“, и прогласио 103. „Шантићеве вечери поезије“ отвореним.
У ревијалном делу вечери концерт је одржао Гудачки оркестар Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске под диригентском палицом Душана В. Урошевића. У програму je наступилa и соло сопран Каролина Михајловић.
Свечаности је присусутвовао владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, генерални конзул Републиек Србиеј у Мостару Васо Гујић, генерални конзул Хрватске Марко Бабић, генерални конзул Турске Јашар Ергун, министар спољне трговине и економских односа у Савету министара Сташа Кошарац, посланик у Парламенту БиХ Љубица Миљановић, посланици у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија и Валерија Лакић, градоначелник Мостара Марио Кордић, председник Градског већа Мостара Салем Марић, потредседник Градског већа Мостара Велибор Миливојевић, начелници општина из Херцеговине, градски већници, те представници културног и јавног живота Мостара.
Ове године „Шантићеве вечери поезије” трају 10 дана и имају девет садржаја.