Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић присуствовала је јуче у Дому Војске Србије представљању Сабраних дела Милорада Екмечића, где је о значају једног од највећих историчара које је Србија имала и неуморног научника посвећеног судбини свог српског народа говорио и председник Александар Вучић.
Председник је истакао да нам је Екмечић у аманет оставио жељу да никада више не ратујемо и подсетио на то да је у његовој породици 78 светих Пребиловачких мученика, међу којима је и историчарев отац, што је било прво страдање у његовом животу, које је преживео сплетом срећних околности као незамомчен ђак. Други пут је, додао је Вучић, од сличног или истог ножа побегао у мају 1992, када су га заједно са породицом ухапсиле такозване Зелене беретке, када је стоички поднео бестидно малтретирање.
„Дуго кретање између клања и орања“ наслов је његовог ′магнум опуса′, што се може сматрати својеврсном ретроспекцијом, с обзиром на то да се живот аутора кретао између ′клања и орања′”, казао је Вучић.
Сабрана дела обухватају 15 књига, које на 11.000 страна садрже стваралаштво академика Екмечића, чије је издање подржала Покрајинска влада.
Окупљенима, међу којима је била и супруга Милорада Екмечића, први се обратио академик и уредник Сабраних дела Василије Kрестић, који је подсетио на то да је Екмечић (1928–2015) био подједнако добар познавалац и националне и опште историје и као такав зналачки повезивао појаве и збивања из наше националне прошлости са дешавањима из историје Европе и света.
Академик Славенко Терзић, један од иницијатора објављивања Екмечићевих сабраних дела и бивши амбасадор у Москви, рекао је да је промоција Екмечићевих дела изузетан културни и научни догађај.
О Екмечићевом стваралаштву говорили су и представник Издавачке куће „Православна реч“ Зоран Гутовић и Милорад Вучелић, а свечаности су присуствовали министарка за културу и информисање Маја Гојковић и министар унутрашњих послова Александар Вулин, као и многи други званичници.
Захваљујући овом капиталном пројекту, Екмечићева дела класификована су по целинама и од њих су настале нове, важне историјске књиге – „Ратни циљеви Србије“, „Устанак у Босни 1875–1878“, „Стварање Југославије 1790–1918“, „Дуго кретање између клања и орања“, „Радови из историје БиХ 19. века“, „Огледи из историје“, „Срби на историјском раскршћу“, „Револуција 1848. и Балкан“, „Дијалог прошлости и садашњости“ „Разнолики историјски списи“.