Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић отворила је данас у сали Скупштине Града Новог Сада, прву Јавну расправу о Нацрту закона о културном наслеђу, која је организована у форми округлог стола.
„Нацрт закона који је пред нама је унапређени текст у односу на важећи закон, чијим ће се доношењем унапредити пракса у овој области. Стога, очекујемо да се Закон о заштити културног наслеђа донесе што пре.
Милошевићева је истакла да нема потребе наглашавати значај доношења системског закона у сфери културног наслеђа, изражавајући задовољство што се прва јавна расправа одржава у Новом Саду: „Закон се доноси уз подршку и активно учешће ресорног министарства и покрајинског секретаријата.
„Покрајинска скупштина на предлог Покрајинске владе поднела je Народној скупштини на усвајање Предлог закона о Сремским Карловцима, чијим се доношењем, уз закон који се налази пред нама, ближимо завршетку послова којима ће се комплетирати сет закона у области културе.
Завршавајући уводну реч, Драгана Милошевић је истакла: „да је мишљење стручне јавности свакако најважније, па очекујемо од присутних да дају пуни допринос унапређењу законских решења која ће бити обухваћена новим законом“
Данијела Ванушић, шеф Радне групе за израду Нацрта закона о културном наслеђу је подсетила присутне да је Радна група образована решењем Министарства културе и информисања, а да су значајну улогу у његовом доношењу имали чланови запослени у Министарству и Покрајинском секретаријату, као и независни стручњаци из ове области. Јавна расправа о Нацрту закона о културном наслеђу спроводи се у периоду од 6. маја до 28. маја 2021. године, а по окончању јавне расправе Министарство културе и информисања ће анализирати све примедбе, предлоге и сугестије учесника у јавној расправи и на основу тога сачиниће извештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона и објавиће га на својој интернет страници и порталу е- управе. Доношењем новог закона, унапредиће се законска решења од пре 27 година, која су суштински терминолошки застарела. Поред тога, новим законом се уводе новине попут доношења петогодишње стратегије развоја, којом се стратешки промишља политика у сфери културног наслеђа. У складу са стратегијом Покрајина ће донети програм развоја у овој области. Новина је што се поред појма културно добро законски регулише шира област – културно наслеђе и што се у складу са европским конвенцијама наслеђе дели на материјално и нематеријално културно наслеђе.