Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић обратила се данас на седмој седници Скупштине АП Војводине образлажући предлог да Скупштина АП Војводине буде предлагач Закона о обнови културно – историјског наслеђа и подстицање развоја Сремских Карловаца, што су покрајински посланици усвојили и упутили Скупштини Народне Републике Србије на разматрање и доношење.
На самом почетку излагања ресорни секретар је подсетила да је у мају 2018. године, Покрајинска влада донела Одлуку о оснивању буџетског Фонда за Сремске Карловце, што је са данашње тачке гледишта важан искорак у односу на тек спорадичну примену Закона о обнови и развоју Сремских Карловаца, донетог 1991. године.
С тим у вези, рекла је Драгана Милошевић, овај предлог Закона који упућујемо Народној Скупштини Републике Србије на разматрање, осећам потребу и да вас обавестим о свим активностима у претходне три године у оквиру Фонда, а то је низ великих и значајних пројеката.
По њеним речима, до сада закључно са 2021. годином опредељено је преко 230 милиона динара за обнову и развој Сремских Карловаца и то за пројектно-техничке документације партерног уређења Сремских Карловаца, израда пројектно техничке документације за будући Архив у објекту Светосавског дома, израда идејног и пројекта санације, конзервације, адаптације и реконструкције објекта Основне школе „23 Октобар“ у Сремским Карловцима, као и документација за реализацију обнова фасада у улицама митрополита Стратимировића, патријарха Рајачића и Трга Бранка Радичевића.
Поред тога, истакла је ресорни секретар, урађена је санација и рестаурација Патријаршијског двора, израђена је техничка документација за реконструкцију улице Карловачких ђака, Карађорђеве и дела Прерадовићеве улице са пратећом инфраструктуром и пројектно-техничком документацијом прикључења на државни пут.
Током претходне три године, а поводом 100 година од Уједињења Српске православне цркве, нагласила је секретар Милошевић, урађена је и сала Патријаршијског двора, урађена је и ревитализација фасаде Римокатоличке цркве у Сремским Карловцима, као и радови на санацији крова зграде Семинар.
Посебно је акценат стављен, како каже Драгана Милошевић, и на радове на обнови фасаде објеката на Тргу Бранка Радичевића и сада актуелне теме обнове фасаде једног од оснивача Прве српске Гимназије, кућа Сабова.
Посебно бих нагласила истакла је секретар Милошевић и оне активности, које је Покрајинска влада иницирала и који су важни капитални пројекти, а ово је прилика да их се подсетимо.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић је иницириао и сређивање пристана у Сремским Карловцима, како би се омогућило функционисање и у зимским условима. Прошле године иницирана је реконструкција државног пута од Банстола до Сремских Карловаца и од Сремских Карловаца до Петроварадина. Посебно је важно да знамо да држава улаже велике напоре у реконструкцију пруге и изградњу Фрушкогорског коридора.
„Након 30 година враћамо се на идеју академика Дејана Медаковића, једног од иницијатора тадашњег Закона из 1991. године, у сусрет стогодишњици обележавања од његовог рођења“ рекла је Драгана Милошевић и додала да овај нови Закон треба да потпуно и свеобухватно у финансијском, техничком и организационом смислу омогући стабилан институционални и финансијски оквир за одрживи развој и обнову овог јединственог културног наслеђа, какви су Сремски Карловци.
Секретар Драгана Милошевић овом приликом је рекла да је нови Закон у складу са члановима Устава Републике Србије, Статута АП Војводине и пословника о раду републичке и покрајинске скупштине.
„Члан број 4 је изузетно важан, јер он дефинише да програм обнове и развоја Сремских Карловаца доноси Влада Републике Србије, а не Народна Скупштина Републике Србије као пре, а на предлог Министарства за културу и информисање и републичког Завода за заштиту споменика културе“ апострофирала је Милошевићева и објаснила и да члан 5 новог Закона, предвиђа да се програмом утврђују пројекти обнове, заштите, очувања, коришћења културних добара, али и комуналног опремања и пратеће инфраструктуре.
Све ово је веома важно, сматра она, за потпуни привредни, туристички и културни развој ове општине, ради унапређења природних добара, али и заштите животне средине.
Можда је, ако не и најважнији, члан број 9, који обезбеђује средства у буџету Републике Србије, Аутономне Покрајине Војводине, локалне самоуправе, али средства и из фондова Европске уније и других међународних фондова реализацијом развојних пројеката, путем донација и других извора у складу са законом.
По њеним речима, битно је нагласити и оснивање Одбора, који ће имати обавезу да координира активности којима се обезбеђују услови за обнову и развој, да учествује у припреми програма, прати њихову реализацију и да подноси о свему томе извештаје Влади Републике Србије, као и финансијски извештај о наменском утрошку средстава.
Као наша велика обавеза да памтимо, а и дужност према важним историјским догађајима, на крају бих вас само подсетила, истакла је Драгана Милошевић, да је 1699. године тамо склопљен Карловачки мир, да је 1734. године баш у Сремским Карловцима одржана прва позоришна представа, да је 1743. године основана прва сликарска школа, да је 1752. године отворена прва и данас најстарија библиотека у држави, да је 1758. године основана једна од првих штампарија и бакрорезачких радионица, да је 1792. године основана Прва српска Гимназија, да је 1848. године управо тамо проглашена Српска Војводина, да је 1901. године др Лаза Поповић инсталирао један од првих рендгена на Балкану, да су се 1920. године управо тамо ујединиле цркве и успоставила Српска Патријаршија. Битно је рећи да 18 векова се на обронцима Сремских Карловаца узгаја винова лоза и прави најбоље вино са наших подручја.
Подсетићу вас, рекла је она, да су ту живели и школовали се највећа имена наше историје, као што су: Вук Стефановић Караџић, Бранко Радичевић, Сима Милутиновић Сарајлија, патријарх Јосиф Рајачић, Лаза Телечки, Јован Стерија Поповић,Ђорђе Натошевић, војвода Стефан Шупљикац, Дејан Медаковић, Борислав Михајловић Михиз и многи други, којима смо дужни да очувамо наше златно наслеђе, поштујући нашу историју, али смо још више дужни према будућности за коју смо одговорни.