„Колико је Сомбор, током целог 19. века, био важан центар нашег образовања и наше културе, говори и податак да је 1882. године, када je започета и завршена изградња нове зграде Српске читаонице, овај град добио и зграду прелепог Народног позоришта, и тада и данас једног од најугледнијих театара код нас. При томе је Сомбор већ целу једну деценију имао гимназију, која је уз Препарандију и Читаоницу чинила темељ образовног и културног живота града“, истакла је Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, поздрављајући присутне на свечаној академији којом је обележено 140 година од изградње Читаоничког дома Српске читаонице „Лаза Костић“ у Сомбору.
Милошевићева је навела да ова институција по значају далеко премашује оквире Сомбора, Бачке и Војводине и да има важно место у културној, образовној и духовној историји целог нашег народа, јер је реч о српској читаоници, од које је старија само она у Иригу, основана далеке 1845. године.
„И као што су седамдесет и двојица оснивача иришке читаонице, са првим председником парохом Аврамом Максимовићем на челу, били свесни значаја народног просвећивања и чињенице да њега без књига и читалишта није могло да буде, тако је та свест у Сомбору била сасвим логичан плод чињенице да је, још 1778. године, Аврам Мразовић покренуо ﹸНормуﹸ, најпре дворазредну, а потом троразредну градску школу, са течајевима за српске учитеље, прву у целом Српству. Давне 1816. године, уз пресудну улогу већ поменутог Аврама Максимовића, из Будима је у Сомбор пресељена Српска учитељска школа или Препарандија, коју су похађали великани наше књижевности Исидора Секулић и Јован Дучић и чувени композитори Јосиф Маринковић и Петар Коњовић“, нагласила је Драгана Милошевић.
Она је рекла да се у такав културни и духовни амбијент и стваралачку атмосферу природно се уклапала и градња нове зграде Српске читаонице, коју је водио Одбор сомборских угледника предвођених Јустином Коњовићем, дедом нашег великог сликара Милана Коњовића.
„А то што ми данас заједно обележавамо 140. годишњицу тог великог прегнућа, само је доказ непролазности великих дела и потврда наше обавезе да, и себе и генерације које долазе, стално подсећамо, да ни та дела, ни они који су их изнели, никада не смеју да буду заборављени“, нагласила је Милошевићева.
Према њеним речима, кроз ову читаоницу су, током протеклих деценија, пролазиле генерације и генерације не само Сомбораца, обогаћујући своје знање, ширећи видике и надахњујући се потребом да раде за свој род и да и себе и друге чине бољим. Истовремено, за Читаоницу су били блиско везани великани попут патријарха Георгија Бранковића, епископа будимског Платона Атанацковића, националних радника Николе и Ђоке Михајловића и Јована Лалошевића, као и песника Вељка Петровића и Лазе Костића, чије име читаоница данас носи, а који је последње године живота, од 1901. до 1910. године, провео у Сомбору.
„Прича о Српској читаоници у Сомбору јесте прича о нашој историји на овом простору, укључујући и њене часне, али и мање часне епизоде. Тако овој читаоници свакако служи на част што је за време Првог и Другог светског рата, а оба су вођена против Срба, њен рад био забрањен. Исто тако, међутим, свима нама не служи на част то што је 1957. године, са врха њене зграде скинут натпис ﹸСрпска читаоницаﹸ и што га ту није било више од три деценије. На срећу, како је говорио Милош Црњански, који је, као петнаестогодишњак, баш у сомборском ﹸГолубуﹸ, објавио своју прву песму ﹸСудбаﹸ – време све мења – и заслуге, и додељена места, и пресуде – па је натпис са једним заиста часним именом, 1991. враћен на место које су му велики Сомборци одредили пре тачно 140 година и са којег, верујем, никада више неће бити скинут“, закључила је Драгана Милошевић.
Присутне су поздравили и председник Управног одбора Српске читаонице „Лаза Костић“ Борислав Аврамовић, Његово преосвештенство епископ мохачки господин Дамаскин и градоначелник Сомбора Антонио Ратковић. Свечаности је присуствовала и посебна саветница министарке за културу Гордана Предић.