Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић данас је отворила дводневни научни скуп „Злочини у Бачкој 1941–1944“.
Поздрављајући еминенетне стручњаке, учеснике скупа, као и домаћине у Историјском архиву града Новог Сада, она је истакла да јој је изузетна част што је у прилици да поздрави присутне у име Покрајинске владе, Секретаријата на чијем је челу и у своје име на почетку овог научног скупа, који ће бацити ново светло на истину о до тада невиђеним злочинима који су се догодили током те четири ратне године.
„Да ће бити баш тако, гарантује избор и свеобухватност тема које ће данас и сутра бити обрађене на пленарном предавању и на сесијама овог скупа, а још више изузетне стручне и научне компетенције свих вас који ћете о њима говорити, вођени управо истином као најузвишенијим идеалом сваког правог истраживача и научника“, истакла је Милошевићева и додала да је ово вечита тема, која ће, као је навела, током ова два дана донети потврду истине.
Према њеним речима, то ће бити целовита и неселективна истина, јер само таква истина може дефинитвно да залечи и даље незалечене и болне ране из тог времена, којих још има и у појединачном, и у колективном сећању.
„И да – без лажних симетрија које су владале у низу послератних деценија, али и без прећуткивања иједног злочина, било ко да га је починио – још једном бескомпромисно и аргументовано означи џелате и ода почаст свим невиним жртвама једног потпуно обезљуђеног времена, ма којој етничкој или конфесионалној групи те невине жртве припадале.
Зашто је – упитаће се неко – толико важно стално и изнова сведочити истину и о злочинима који су се догодили пре осам деценија, и о онима који су их починили? Па зато што је на обележавању седамдесетогодишњице злогласне Новосадске рације блаженопочивши патријарх српски Иринеј рекао да је хришћански праштати, али не и забораваљати, и зато што је заборав најсигурнији пут да нам се злочини понове. Патријарх је казао да свим црквама, свим верама и свим народима треба, непрестано и упорно, слати поруку да недела попут оних почињених у Бачкој у леденим и крвавим данима 1942, али и у свим другим годинама Другог светског рата, представљају највеће могуће човеково посрнуће. И, најзад, зато што је – послужићу се речима садашњег патријарха српског, Његове светости господина Порфирија –неговање културе сећања у исто време и кључна тачка нашег идентитета и наша обавеза према невино пострадалим прецима и према будућим нараштајима. Све то ће, уверена сам, садржати и поруке које ћете ви послати са овог научног скупа који заједно организују Православна епархија бачка и Филозофски факултет у Новом Саду – Одсек за историју“, истакла је Драгана Милошевић.
У име Епархије бачке учеснике је поздравио протојереј Бране Миловац, док је у име Одсека за историју, као једног од организатора скупа, поздравне речи упутио проф. др Ђура Харди.
У име домаћина обратио се директор Историјског архива града Новог Сада Петар Ђурђев, који је рекао да су овакви скупови и догађаји прилика да се стручни људи уз адекватну архивску грађу обрате јавности, јер је то дуг према жртвама немилих ратних догађаја.
