„Изузетна ми је част што сам у прилици да вам се вечерас обратим и да отворим овај изузетно важан, рекла бих узвишен фестивал који, захваљујући пре свега вашем ентизијазму и истрајности, траје ево већ 27 година“ истакла је синоћ отварајући 27. Фестивал беседништва у позоришту „Добрица Милутиновић“ у Сремској Митровици, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић.
Она је нагласила да је немогуће, тим поводом, а у овом чаробном амбијенту, не вратити се, на тренутак, у давно време царског Сирмијума, у којем је беседништво већ било уметност, што је, уосталом, остало и до данас.
Како је у свом излагању истакла, апсортофирајући да богови ништа лепше нису могли да подаре човеку од величанства речи, записао је, још тада, чувени римски учитељ ораторства Квинтилијан и у истинитости тог исказа се, мада су од тада минули векови и миленијуми, ништа није изменило. Јер, управо је њено величанство реч, била и остала оно чиме саопштавамо своје поруке, оно у шта згушњавамо своја осећања, оно што нас издваја од свега што на овој планети живи, хода и дише…
„Зато – како је писао наш велики писац и реторичар Бранислав Нушић – „реч којом се исказује мисао и јесте увек сматрана као виша, божанска моћ, дарована човеку да га узнесе изнад осталих бића“ подсетила је ресорни секретар и додала да је и Нушић, због тога, беседништво сматрао уметношћу и то уметношћу која има једну важну предност у односу на све друге уметности.
По њеним речима то је непосредност, јер сви други уметнички изрази човекове духовне стваралачке моћи, наиме, посредно допиру до нас – сликарство кроз боју, скулптура кроз земљу, камен или бронзу, књижевност кроз писану реч, музика кроз инструменте… Све те уметности се, дакле, служе видљимим, материјалним средствима сопственог исказивања, само је беседништо уметност у којој тога нема – оно је непосредни израз душе човекове.
И зато, како каже тај наш велики писац, управо беседништво увек остаје усамљено и узвишено међу свим уметностима.
У то ћемо се, дубоко верујем,сматра Драгана Милошевић, уверити и током овог фестивала, који је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама с радошћу подржао. И то не кажем само зато што то ова и оваква прилика налаже или зато што је то политички опортуно. Не! Подршка истинским, узвишеним вредностима и креативним ствараоцима у свим сегментима културе, искрено је и трајно опредељење секретаријата на чијем сам челу и Покрајинске владе у целини. И тако ће, будите уверени, бити и убудуће, па стога с радошћу проглашавам 27. фестивал „Сирмијум лукс верби – Сирмијум светлост речи“ отвореним.
Победник овогодишњег фестивала у категорији ауторске беседе је Јанко Балшић са Правног факултета у Београду, који је беседио на тему „Чему овај живот, када нико из њега није изашао жив?“. У категорији интерпретације лаурет је Никола Станковић са Факултета уметности у Приштини – Звечан, Косовска Митровица, за „Беседу о Опиду-Александар Македонски“, док је у трећој категорији ex tempore интерпретацији, за најбољег беседника проглашен Стефан Драгичевић из Центра за националну политику у Београду, за беседу „ Чуј Арчибалде Рајсе“.
Ове године, беседе је говорило десет учесника, а за победнике су обезбеђене богате и вредне награде, као и Венац беседништва.