Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Мирослав Илић, задужен за односе с верским заједницама присуствовао је у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима отварању изложбе, коју је Музеј града Новог Сада организовао поводом 260-те годишњице од почетка градње Саборне цркве Светог Николе у центру српске духовности. Поред Илића, изложби је присуствовао и помоћник директора Управе за вере Министарства правде др Марко Николић.
Изложбу представљају репрезентативни предмети из овог храма, као што су старе богослужбене књиге, иконе, антиминси, свештеничке одежде и богослужбени предмети, чији је аутор др Гордана Петковић, музејски саветник, а поставку је у понедељак,29. октобра, званично отворио Његово преосвештенство Господин Василије епископ сремски.
Како се у архивским списима наводи, темељи Саборне цркве у Сремским Карловцима освећени су 7. маја 1758. године на месту некадашње, старе грађевине која је срушена. Црква је подигнута према пројектима насталим највероватније у Бечу, чији аутор није познат. Аутори раскошног барокног иконостаса били су Арсеније Марковић, дрворезбар и сликари Теодор Крачун и Јаков Орфелин.
Издвојивши се на централном карловачком тргу својим барокним стилом и лепотом, Саборна црква и данас симболизује сву величину и значај Карловачке митрополије која је окупљала православне Србе у Хабзбуршком царству у пређашњим вековима. У њој су устоличени готово сви карловачки митрополити и патријарси, као и многи епископи, свечаним литургијама отварани су српски народно-црквени сабори, обележени су улазак српске војске 1918. и проглашење Српске патријаршије 1920. године, одржавани су обреди крштења, венчања, као и заупокојене литургије архијерејима, директорима и професорима Карловачке гимназије и Богословије, њиховим добротворима, знаним и незнаним Карловчанима. Међу њима је био и српски краљ Милан Обреновић, чији су посмртни остаци опојани у Саборној цркви, а затим сахрањени у манастиру Крушедол.