У барокној дворани Музеја у тврђави Историјског музеја Будимпеште, данас је свечано отворена изложба „Српска Саборна црква у Табану. Трагом нестале српске вароши у Будиму“, која је резултат сарадње Историјског музеја Будимпеште, Галерије Матице српске, Музеја Српске православне епархије будимске у Сентандреји и Српског института у Будимпешти.
Испред Покрајинске владе и покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама присутне је поздравила ресорни секретар Драгана Милошевић, која је нагласила да ће ова изложба оставити трајан печат у повесницама свих оних, који су учествовали у њеној организацији и ово је прилика да свима вама из Историјског музеја, Мађарске државне библиотеке „Сечењи“, Музеја примењене уметности и Музеја Епархије будимске најтоплије захвалим на несвакидашњем прегнућу које сте у њену организацију уложили.
„Ту мислим и на, рекла бих, грандиозан подухват да се иконе Саборне цркве у Табану рестаурирају и конзервирају“ нагласила је Милошевићева и додала да је то подухват, којег су се заједно прихватили и који су, током претходних неколико година, на најбољи начин реализовали Галерија Матице српске и Музеј Епархије будимске Српске православне цркве.
Како она сматра ово је сведочанство једног времена и велико дело Арсенија Теодоровића, највећег српског иконописца свог доба, као трајан белег и раскошно сведочанство, сачувано и за нашу, и за будуће генерације.
По речима секретара Драгане Милошевић и поднаслов изложбе „Трагом нестале Српске вароши у Будиму“ јесте прича о вароши из романа нашег Јаше Игњатовића, чије јунаке и данас памтимо. И, она варош у којој су, на његовим бурним путешествијима у царствујушћу Вијену, Павла Исаковича, јунака друге књиге „Сеоба“ Милоша Црњанског, радосно дочекивали богати и свом роду одани српски трговци.
Тај поднаслов је, како она наводи, у исто време и болан и колико год је то могуће, утешан. Болан, јер нам говори о неумитној пролазности свега што се некада чинило тако чврсто, тако поуздано и тако вечно. Утешан, јер нас храбри сазнањем да онога што је некада било, ипак, има све док оно постоји у нашим сећањима. И, док га ми сасвим не препустимо забораву и на њега подсећамо и оне који ће доћи после нас.
И, на самом крају, истакла је она, али свакако не и последње по важности, дозволите ми да подсетим да и овај велики културни догађај организујемо у контексту изузетно добрих односа наших двеју земаља, Републике Мађарске и Републике Србије, односа који, по општој оцени никада у историји нису били бољи.
Поздравне речи упутио је и Петер Фарбаки, генерални директор Историјског музеја Будимпеште, а присутнима се обратила и др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, као и Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти.
У име Владе Републике Мађарске пригодним речима обратио се др Золтан Фирјеш заменик државног секретара за односе са верским заједницама и народностима у Уреду председника Владе Мађарске, као и др Александра Салаи Бобровницки, заменица главног градоначелника Будимпеште за културу.
Отварање изложбе својим присуством увеличао је епископ Српске православне епархије будимске Лукијан, уз чији благослов је и остварена.
Свечано отварање изложбе употпунио је Камерни ансамбл „Орфелин” из Новог Сада под управом Тамаре Адамов Петијевић и уметници Српског позоришта у Мађарској.
Иначе, изложба представља наставак рада на очувању и презентацији српског културног наслеђа у Мађарској. Након конзервације, стручне обраде и представљања икона Арсенијa Теодоровића рађених за иконостас Саборног храма у Будиму на изложби „Арсеније Теодоровић и српска црква у Будиму“, у Галерији Матице српске 2017. године, Историјски музеј у Будимпешти је овом изложбом ово уметничко остварење поставио у шири оквир историјских и друштвених прилика. На овај начин, иконостас је представљен као материјални траг не само уметничких домета српске културе, већ и сведочанство духовног живота и стремљења српског народа у Угарској. Иконе Арсенија Теодоровића су централни експонат на изложби око ког су сабрани бројни други предмети – урбанистички планови, фотографије, уметничка дела, књиге и друго, који пред очима посматрача буде нестали живот Срба у Будиму, у некадашњој Српској Вароши Табану и Саборном храму кога више нема.