Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић данас је у Привредној комори Војводине учествовала на Међународној онлајн конференцији о заштити наслеђа и успостављању дијалога, коју је организовала кинеска провинција Фуђијен са којом АПВ има потписан споразум о сарадњи.
Поред представника Фуђијена и АП Војводине, у онлајн конференцији учествовали су и представници сестринских провинција, Карелије и Републике Адигеје, односно града Мајкопа у Русији, Нормандије, Марке у Италији, Вроцлава у Пољској и Сан Марина.
Поздрављајући учеснике данашње конференције испред Покрајинске владе и ресорног секретаријата, секретар Драгана Милошевић је истакла да је заштита културног наслеђа, за нас тема од изузетног значаја. У данашњем излагању, секретар Милошевић је упознала учеснике конференције са непокретним, покретним и нематеријалним културним наслеђем на територији Аутономне покрајине Војводине.
„О богатству културног наслеђа, преплитању, мултикулутралности и прожимању култура и народа на подручју данашње Војводине говори преко 1000 проглашених непокретних културних добара у АП Војводини, од чега је 65 културних добара од изузетног значаја“ рекла је Милошевићева и додала да је најрепрезентативнији Покрајински завод за заштиту споменика културе у Петроварадину, јер је установа за извођење истраживачких и конзерваторско-рестаураторских радова на споменицима културе у Србији и региону, са лиценцом за извођење радова на културним добрима под заштитом УНЕСКО.
Посебно ми је задовољство да нагласим рекла је Милошевићева, да је Завод, 28. маја 2018. године, са Кинеском академијом за културно наслеђе, потписао Оквирни споразум о заједничком раду на номинацији „Историјског места Бач са окружењем“ за упис у Листу светске културне и природне баштине УНЕСКО. Културни предео „Бач са окружењем“, једини је са подручја АП Војводине уписан на Прелиминарну листу светског културног и природног наслеђа УНЕСКО 2010. године, а до 30. септембра план је да се комплетан досије преда на техничку евалуацију Центру за светско наслеђе у Паризу.
Поред наведеног пројекта, још осам археолошких локалитета на подручју АП Војводине део су
националног пројекта номинације за упис на Листу УНЕСКО под називом „Frontiers of the Roman empire the Danube limes in Serbia“.
Она је навела и најважније пројекте заштите непокретног културног наслеђа, који су у току: Обнова културно-историјског наслеђа Сремских Карловаца,- обнова градитељског наслеђа Новог Сада са Петроварадином у склопу припреме Новог Сада за европску престоницу културе 2022. године, петогодишњи пројекат комплетне рестаурације и конзервације фреско-живописа у манастиру Бођани – до 2022. године, археолошка ископавања вишеслојног локалитета Борђош код Новог Бечеја (Музеј Војводине и Институт за праисторију и рану историју Кристијан Албрехт Универзитета у Килу – Немачка) и локалитета у општини Чуруг (Музеј Војводине, Институт историје материјалне културе Руске академије наука и Државни музеј „Ермитаж“ у Санкт Петерсбуруг – Русија), припремни радови за почетак систематска археолошка ископавања локалитета Тврђаве Купиник у Купинову, израда археолошке карте, као део националног пројекта, за свих 45 локалних самоуправа у АПВ са детаљно уцртаним археолошким локалитетима, дигитализација непокретних културних добара и документација о њима на националној софтверској платформи ЗИМУС, идентификација, валоризација и израда пројектне документације за заштиту и обнову објекта индустријског наслеђа у АПВ, завршне активности на пресељењу и презентацији осликане гробнице са представом Доброг пастира у Царској палати у Сремској Митровици (Сирмијум) – једна од три до сада откривене у свету.
У оквиру покретног културног наслеђа АП Војводине, Драгана Милошевић је истакла значај музејске делатности, која има дугу традицију, а започела је оснивањем музејске збирке Матице српске 1826. године.
Музејску мрежу АПВ чини 17 музеја комплексног типа и пет специјализованих музеја, од чега је 20 јавних музејских установа у свим већим градовима Војводине, као и 15 музејских јединица и збирки у саставу других установа, у којима се чува преко милион инвентарисаних, обрађених и заштићених музејских предмета из различитих области.
Заштитом, прикупљањем, обрадом и презентацијом архивске грађе, као покретног културног добра, брине се десет јавних архива у АП Војводини, од којих је Архив Војводине, основан 1926. године, покрајински архив и матична архивска установа за АП Војводину.
Кратко ћу се осврнути и на елементе нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, који води Центар за нематеријално наслеђе при Етнографском музеју у Београду. Од укупно 53 уписана елемента, девет је везано искључиво за Војводину и односи се на обичаје и праксе српског народа и свих националних мањина у Покрајини, односно за девет елемената су иницијативе за упис дошле од институција или удружења из Војводине. До сада су уписани: Грокталица, Наивно сликарство Словака, Ојкача, Стапарско ћилимарство, Циповка– знање и умеће припремања традиционалног хлеба у Војводини, Бездански дамаст – умеће ручног ткања орнаментисаног свиленог дамаста жакар техником, Вертеп, Ускршњи обичаји – освећивање паске/пошвецаня паски (русински)/посвячення паски; посвячення великоднього кошика (украјински) и Мало коло.
На крају излагања секретар Драгана Милошевић је истакла да јој је била изузетна част да се обрати на данашњој конференцији која је резултат иницијативе наше пријатељске регије Фуђиен. Наши регионални односи, карактеришу интензивни политички дијалог, снажна економска размена и сарадња у бројним односима, која се односи и на област културе.
„Билатерални односи између Републике Србије и Народне Републике Кине су одлични, и како је најављено, очекујемо долазак Си Ђинпинга у посету Београду, чијом посетом ће се послати снажна порука блиских односа који постоје“ апострофирала је ресорни секретар и додала да у временима које карактерише и пандемија вируса Ковид 19, желела бих још једном да се захвалим нашим пријатељима у Кини на несебичној помоћи која нам је пружена, са централног и регионалног нивоа. Поред преко потребних вакцина, наши партнери су упућивали и помоћ у медицинском и немедицинском материјалу, која је у том тренутку била од изузетног значаја.