Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Милан Мицић јуче је, онлајн, на платформи Новосадског сајма ExpoOnline.rs, у оквиру програмског дела Сајма књига „Дани Лазе Kостића“ говорио на тему „Колонизација између два светска рата 1921-1941“.
Поздрављајући друге учеснике програма Павла Орбовића и Димитрија Михајловића, др Мицић је рекао да је тачно пре сто година 1921. године, почела колонизација српских ратних ветерана, добровољаца српске војске у Првом светском рату, тада држављана аустроуграске монархије, који су се тада определили да се боре на страни српске војске у Великом рату, са циљем да се уједини цео српски народ.
„Када је реч о колонистима, долазили су и српски војници из Мађарске и из Баната у тада северне крајеве у то време, на простор Славоније, Срема, Баната и Бачке“ рекао је Мицић и додао да је колонизација била и у јужним крајевима, на простору Косова и Метохије, као и Македоније.
Како он наводи, тада новостворена држава Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца желела је да испуни своје државне и националне циљеве и да зашити тада несигурне границе ка Румунији и Мађарској.
Са друге стране, по речима др Мицића, колонисти сами имали су своје унутрашње мотиве колонизације, нарочито они из динарских крајева да пређу у равничарске у боље услове живота и обећану земљу белог хлеба.
У тој колонизацији било је и српских оптаната из Мађарске и Румуније, наводи Милан Мицић и прецизира да је ту реч о две трећине живља, које је из Мађарске пресељено на ове просторе и такозвани беземљаши из банатских села.
Као закључак др Мицић је истакао да у периоду 1921. до 1941. године, колонизовано је 200 насеља са око сто хиљада људи и ово је била она колонизација, која би се могла назвати најнеусловнијом, јер ти људи тада нису добијали у власништво земљу, већ у закуп и тек ће од 1936. године до 1940. године успети да се изборе за њено власништво.
Током јучерашњег дана на платформи Новосадског сајма, а у организацији Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама представљен је корз документарни филм „Пастеров завод, медицинска музејска збирка-Депаданс Музеја Војводине“, о којем је говорио проф. др Душан Лалошевић и виши кустос Снежана Добрић.
Пастеров завод, који ове године обележава век постојања и рада у континуитету на заштити беснила код људи и животиња, по речима проф. др Душана Лалошевића, одавно је препознат и у светским медицинским круговима.
По његовим речима од др Адолфа Хемпта и његове вакцине, као оснивача Пастеровог завода у Новом Саду до породице Симоновић, др Радивоја, др Милана и др Светислава из Сремске Каменице, који су наставили рад на новим истраживањима беснила до данашњих дана, Пастеров завод је само низао успехе на том пољу.
Данас, како тврди др Лалошевић, Пастеров завод је заштићени споменик културе и музејска збирка медицинских садржаја јесте на понос свих грађана.