У име Покрајинске владе и у своје лично име учеснике дводневног научног скупа, који се одржава у „Багремари“ у Бачкој Паланци, под називом „Епархија бачка у осмовековној историји српске православне цркве“ поздравила је покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић. На самом почетку обраћања секретар Милошевић је подсетила на однос Покрајинске владе према Српској православној цркви као главном стожеру нашег духовног, националног и идентитетског трајања, однос најдубљег и ни са чим другим упоредивог поштовања.
Јер, како она сматра, Српска православна црква јесте најстарија српска кућа и најважнија српска институција која је прво искристалисала, а онда и очувала српско национално биће. „То се, сасвим сигурно, не би догодило да Свети Сава 1219. није изборио аутокефалност наше цркве чији осмовековни јубилеј обележавамо ове године и у оквиру чега се одржава и овај скуп“ рекла је Милошевићева и додала да „тај епохални догађај није значио само могућност да наш народ постане брат са другим православним народима у Христу, он је омогућио и да се – на хришћанским темељима – створи српска држава“.
И да на истим тим темељима, рекла је ресорни секретар, настане јединствена култура која је и данас део светске културне баштине. Свест о свему томе, упркос страшним искушењима векова који су уследили претраје у нама и да, заједно с њом и захваљујући управо њој, претрајемо и ми сами.
„ Зато тај догађај и јесте епохална вододелница целокупне наше историје. И зато први архиепископ Српске православне цркве и јесте најзначајнија личност у историји нашег народа „ нагласила је Драгана Милошевић и апострофирала да „готово пет од тих осам векова – као предани чувар луче наше вере и наше свете цркве на њеном северном ободу – постоји и траје Епархија бачка“. И то већим делом тог времена у туђим државама, али са никада прекинутом и никада помућеном свешћу о јединству и државотворности нашег народа.
Подсећајући на историјске чињенице, Милошевићева је рекла да је управо Епископ бачки Висарион Павловић, још давне 1741. године основао и о свом трошку издржавао Духовну колегију за образовање свештеничког подмлатка. Исти тај велики првојерарх, исте те године, подигао је зграду болнице у Новом Саду, као први вид организованог лечења не само у „Српској Атини“ и није ли један од његових великих наследника на трону епископа бачких Платон Атанацковић, свом роду даровао Платонеум у којем је, данас, смештен Огранак САНУ у Новом Саду?
Она је даље истакла да управо у његово време, Матица српска је из Пеште пресељена у Нови Сад, поставши тако централно место наше националне борбе и моћан политички инструмент у тој борби и није ли, најзад, управо Епархија бачка својим примером мотивисала и мобилисала велике народне добротворе – од Саве Текелије, преко Саве Вуковића, до Марије Трандафил?
Одговори на сва ова питања су, разуме се, потврдни, али су они, како и секретар Драгана Милошевић закључује, само тек мали траг златног праха којим је наша Епархија бачка кроз векове засипала овај простор и што је свакако важније нас у њему.
На свечаном отварању учесницима скупа обратио се и архијерејски намесник протојереј Бране Миловац, а испред Општине Бачка Паланка заменик председника Александар Борковић.
Испред Министарства правде Републике Србије, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама поздравне речи упутио је Марко Николић.
Током наредна два дана учешће на скупу пријавило је 33 аутора.