Нови Сад, 17.децембар 2024.- Заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Јелена Добровић Бојановић присуствовала је синоћ свечаном отварању изложбе „Александар I Карађорђевић – од Цетиња до Марсеја”, у Музеју Војводине, која је уприличена поводом 90. годишњице његовог атентата.
Музеј Војводине изнедрио је поставку која прати животни пут Александра I Карађорђевића, од рођења 1888. на Цетињу до трагичног атентатa у Марсеју 1934. године. Путем одабраних предмета приказана је његова улога у важним историјским периодима и догађајима, као и значајни моменти из његовог приватног живота.
Испред домаћина, присутнима се обратила директорица ове установе, Чарна Милинковић, која се захвалила Покрајинској влади и ресорном секретаријату, чијим средствима је реализован овај свеобухватни пројекат, истакавши да је испред сваког музеја и кустоса када прави изложбу којом треба да води стручну музеолошку коресподенцију са публиком тежак задатак, а да је он још комплекснији када пружа осврт на неко време и догађаје издвајајући личност која је својим животом и радом обележила једну епоху.
Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, отворио је ову значајну изложбу и нагласио да је несумњиво да је изложба која је све посетиоце овај пут окупила уприличена поводом 90. годишњице од убиства краља Александра I Карађорђевића у Марсеју, означавајући управо њега, те 1934. године, у Француској, првом жртвом фашизма, који ће касније поробити читав европски континент и однети десетине милиона живота.
„Ма колико свако од нас, можда с правом, био критичан према југословенском наслеђу, ипак не можемо краљу Александру приписивати погрешне одлуке неких који су дошли после њега и због чијих заблуда смо као народ платили веома високу цену. Витешки краљ Александар I Ујединитељ, био је несумњиво веома храбар ратник, веома умешан дипломата, државник велике амбиције, и сасвим сигурно у Европи, најзнаменитији српски владар 20. века, због тога итекако заслужује да данашња поколења буду путем оваквих великих изложби упознати са његовим ликом и делом“, закључио је Старовић.
Мр Душан Бабац, члан Крунског већа и Председавајући Саветодавних тела Круне, на почетку свог излагања пренео је поздравне речи Његовог краљевског височанства престолонаследника Александра Карађорђевића и нагласио да аутори изложбе нису упали у уобичајену замку „кустоског слепила“, већ су потпуно ослобођени стега сопствених збирки сакупили у Србији и Црној Гори, од институција и појединаца све оно што је најзначајније за тему коју изложба обрађује.
Рецензент изложбе др Слободан Бјелица присутне је подсетио на животни опус краља Александра I Карађорђевића, и објаснио историјске прилике које су окруживале тадашњу Југославију у моменту када се десио атентат у Марсеју, као и његове последице.
Имајући у виду, да је после Другог светског рата нестао или је уништен део заоставштине краља Александра, а да је један број предмета и овог пута остао недоступан за излагање, покушај да се по први пут у музејској пракси Србије постави целовита музејска изложба о животу овог владара, није било могуће у потпуности реализовати.
Отварању су присуствовали Његово краљевско височанство принц-наследник Филип и Њено краљевско височанство принцеза Даница, представници Српске православне цркве, као и друге званице.