Нови Сад, 19. новембар 2024.- Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Мирослав Илић, присуствовао је јуче отварању изложбе „Сунце руске поезије: Пушкин у судбинама руске емиграције Краљевине Југославије“ и промоцији двојезичног руско-српског зборника са излагањима са округлог стола посвећеном Александру Сергејевичу Пушкину под називом „Велики руски песник А.С. Пушкин у историји и књижевности Србије и у руској белој емиграцији 20. века”, у Културном центру Барка у Новом Саду.
Вече посвећено Пушкину, кога многи сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности, за тему имало је анализу зборника радова у којој су учествовали аутори текстова, а уводничар, председница комитета за информисање Националног савета руске националне мањине у Србији и Друштва сународника и пријатеља Русије „Русија“ Мариана Младеновић представила је присутнима публикацију и нагласила важност Пушкиновог опуса за Русе, као и његове културно-историјске везе са Србијом.
Милован Ћурчић, председник Националног савета руске националне мањине говорио је о пројекту „Дани руске културе“ у оквиру којег се као својеврстан дериват издвојила и ова изложба и зборник радова, са акцентом на Пушкина.
Пушкину су била добро позната дела српске књижевности те је тако у својој библиотеци имао књиге на пољском, чешком, српском, чак и лужичко-српском језику. Занимљиве су и чињенице да се у Одеси заљубио у госпођу Ризнић, а у Кишињеву се упознао са српским војводама Вучићем, Ненадовићем, Живковићем, где је истовремено с њим живео Сима Милутиновић Сарајлија по чијој је књизи „Србијанка“, Пушкин препевао песму „О Црном Ђорђу“ и „Војводу Милоша“, а блиска су му била и дела Вука Стефановића Караџића, на првом месту његов „Српски рјечник“ и биографија о Петру Великом, Захарија Орфелина.
Мирослав Алексић, помоћник управника библиотеке Матице српске, у тему вечери увезао је спону између два значајна јубилеја, 200 година „Летописа Матице српске“ и 225 година од рођења А.С. Пушкина. Повезујући ове две годишњице Алексић је нагласио да се управо у првом Летопису, нашао текст о тада 25-годишњаку Пушкину, те да то никако није била случајност што се потврдило и касније кроз његово стваралаштво. Пушкин је био уверен да онај ко је Рус у правом смислу те речи, је у исто време и Словен.
Александар Арсењев кроз своје сажето излагање истакао је важну улогу свог потоњег колеге Остоје Ђурића, у изучавању Пушкиновог стваралаштва и изразио наду да ће се управо „Летопис Матице српске“ пронаћи на Унесковој листи светског нематеријалног културног наслеђа, с обзиром на његов свеобухватни опус и значај.
Др Борис Булатовић из Архива Војводине говорио је о позицији Пушкинових дела у канону светске литературе, где је негативан критички став према његовом стваралаштву обележио Пушкина као националног књижевника, али и носиоца политичких значења и криминалних интенција. Према Булатовићу, ова нимало бенигна перцепција, с краја 20. и почетком 21. века, за циљ има да оспори етичку вредност маестралним делима и личностима „противничке културе“, тако учитавајући политичке идеологије, које ће да их превреднују на штету њихових уметничких вредности на основу којих су стекле место класика у националном и светском књижевном канону.
Поред представника Покрајинске владе, захваљујући чијим средствима путем редовне конкурсне линије је и реализован пројекат „Дани руске културе“, догађају је присуствовала Мирјана Лукић Маринковић из Управе за културу Града Новог Сада, а током вечери публици је презентован пригодан културно-уметнички програм, који су припремили представници руске дијаспоре.
