Нови Сад, 4.октобар 2024.- У историјском архиву Града Новог Сада, данас је у организацији Културног центра „Младост“ из Футога одржана конференција под називом „Нити прошлости –нити будућности“ на којој је учеснике поздравио помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Милан Мицић
Поздрављајући учеснике конференције у име ресорног секретара Александре Ћирић Бошковић, помоћник др Мицић је истакао да Културни центар „Младост“ из Футога, како Фестивал ношњи, накита и оглавља „Бисерна грана“ која се у Новом Саду одржава сутра, тако и данашњу конференцију одржава 17 годину заредом довољан је доказ трајања и неговања нашег културног наслеђа.
„Данашња конференција, као и сутрашња манифестација су племенити чин, јер нас приближавају прецима и традицији“ нагласио је др Милан Мицић и додао да је то циљ и данашњег окупљања у којем се прожима традиција и ново време.
Управо богатство у традицији, историји и култури може да се утка у наше савремене токове, апострофирао је др Мицић, јер без те традиције, културног наслеђа и историјског памћења наше биће је осиромашено и емотивно ускраћено и зато вам желим успешну конференцију и још много година одржавања „Бисерних грана“.
У име организатора и директорке КЦ „Младост“ из Футога Александре Рајак обратио се Милан Степанов, који је истакао да се „Бисерна грана“ одавно уписала на фолклорном небу где је сачувала ту традицију ношње, накита, оглавља и на тој манифестацији јесу прожимања етнологије, антропологије и уметности.
Током данашње конференције из Деска Креативна Европа говорила је Милица Рашковић представљајући програме Креативне Европе и њихов утицај на очување културног наслеђа, као и могућности за пројекте са фокусом на народну ношњу.
Директор Етнографског музеја Марко Крстић говорио је о значају ове институције културе у очувању културног наслеђа, док је Драган Ђорђевић као председник Националне секције ЦИОФФ-а причао о улози ове институције и како интернационална сарадња обликује фестивал.
О споју традиције и фолклорног наслеђа, као и старим занатима (опанчарско-папуџијске радионице) причали су бројни представници институција, како из земље, тако и из региона.