У Музеју Војводине данас је одржана трећа, завршна јавна расправа о нацрту Покрјинске скупштинске одлуке о утврђивању и свечаном обележавању Дана АП Војводине и других дана од покрајинског значаја, на којој је дата подршка предлогу да се као Дан АП Војводине обележава 25. новембар – дан на који је 1918. Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила Присаједињење војвођанских области Краљевини Србији.
„Обележавање 25. новембра као Дана АП Војводине је потврда поштовања данашњих генерација према њеној историји и великанима који су, својом мудрошћу и одлучношћу, створили услове за живот какав данас имамо“, рекао је заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Небојша Кузмановић.
Он је додаo да je управо то основни приступ Покрајинске владе на челу са председником Игором Мировићем, подсетивши да ће цела 2018. протећи у знаку обележавања 100. годишњице Присаједињења.
Према речима историчарке проф. др Љубомирке Кркљуш, Велика народна скупштина на којој је одлука о Присаједињењу донета, означила је крај једне и почетак друге историјске епохе која је народима тадашње јужне Угарске донела слободу и просперитет.
„У том контексту, оснивање Српске Војводине, од којег је прошло 170 година, представља почетак, а Велика народна скупштина, одржана пре тачно једног века, успешан завршетак борбе српског народа северно од Саве и Дунава за слободу и самобитност“, додала је професорка Кркљуш.
Учествујући у расправи, директор Музеја Војводине др Драго Његован је подвукао изузетан значај јавне расправе о нацрту Покрајинске одлуке, подсетивши да је предлог да се 25. новембар обележава као Дан АП Војводине добио, пре Новог Сада, добио подршку и у Руми и Зрењанину.
С друге стране, председник Матице српске др Драган Станић указао је да је, у периоду после Другог светског рата, вођена политика удаљавања Војводине од Србије, што је ескалирало у Уставу СФРЈ из 1974, да би та негативна тенденција била прекинута 1988. године.
„Да Војводина јесте и може да буде само део Србије, сведочи нам и низ националних институција, међу којима је свакако и Матица српска која је била и остала чувар ризнице српског националног јединства“, додао је Станић.
Нацртом Покрајинске одлуке је, иначе, предвиђено да се, као датуми од покрајинског значаја обележавају и 15. мај, поводом Мајске скупштине одржане у Сремским Карловцима 1848. године, на којој је проглашено стварање Српске Војводине, као и 10. децембар – Међународни дан људских права, када су УН 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима.
Неколицина учесника у данашњој расправи заступала је став да се као значајан датум за Покрајину обележева и 31. јул, дан на који је Скупштина изасланика народа Војводине 1945. године донела одлука о њеном присаједињењу федеративној Србији, као делу тадашње ДФНРЈ. Већина учесника у расправи то, међутим, није подржала.