Нови Сад/Сремски Карловци, 19.септембар 2024.- Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Мирослав Илић, присуствовао је јуче свечаном јубилеју – 325. годишњици Карловачког мира којим је окончан Велики бечки рат који је трајао од 1683. до 1699. године. Догађају у Капели Госпе од мира у Сремским Карловцима, која припада Сријемској бискупији и у чијој организацији је и реализован овај значајан јубилеј, присуствовали су високи верски представници и државни званичници, као и бројни амбасадори.
Уводна реч припала је домаћину скупа, сријемском бискупу монсињору Фабијану Свалини, који је присутне подсетио на важност догађаја који се одиграо пре 325 година, а за чију годишњицу су се званице и окупиле на овом светом месту. „Мир је једна од основних животних потреба и стога је јединствен, драгоцени Божји дар. Стога свако од нас има велику одговорност према Дароватељу и дару – да тај мир негује, гради и живи!“ рекао је између осталог бискуп Свалина, који је овом приликом у име Сријемске бискупије, управо по узору на потписнике Карловачког мира и вредности једнакости и заједничког циља које су они промовисали, најавио покретање оснивања Центра за културу мира.
У име земље домаћина званицама се обратио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господин Немања Старовић. Он је подсетио присутне да је Велики бечки рат нарочито погодио српске етничке територије, додајући да је разједињен у туђим царствима српски народ робовао све до победа у Балканским и Првом светском рату, 1918. године.
Његова Еминенција кардинал Пјетро Паролин, државни секретар Свете Столице, подсетио је све присутне да сви они који представљају различите верске заједнице, као и цивилне власти, окупљени су управо у овој „Капели мира“, да би продубили жељу за миром и одлучно изјавили: „Никад више рат! Никад више рат у овој земљи, а ни у свету! Ова капела није само пуки сведок прошлих догађаја, већ нам и данас смело говори, подсећа нас да рат никада није одговарајући начин за решавање проблема који се јављају међу народима. Штета изазвана оружаним сукобима није само материјална, она је изнад свега морална, јер уништава међусобно поверење и оставља дубоке ране у срцима оних који су њиме погођени. Сваки сукоб представља слом истинског хуманизма и пораз човечанства“, рекао је кардинал Паролин.
У свом обраћању Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски Господин Василије нагласио је пред скупом чињеницу да би се данас успешно супротставили изазовима који, још перфидније него у 17. веку, прете хришћанству у одлучном проношењу своје вере, хришћани морају бити јединствени, уз искрено поштовање и разумевање других религијских традиција и култура, додајући – „Да тада нису сви били јединствени, капела Госпе од мира никада у Сремским Карловцима не би била подигнута, а вероватно и нас, који смо данас братски окупљени, овде не би било. Поделе међу хришћанима не носе свеопшти мир, на који нас Победник над смрћу позива. Надамо се да ће нам увек близу срца бити спасоносна поука нашег Господа да су блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати (Мт 5, 9)“.
„Данас, 325 година касније, Европска унија представља дух компромиса и дијалога. Иако је Европа често била поприште многобројних ратова, Европска унија је данас симбол мира. Она почива на принципима поштовања разлика, дијалога и међусобног уважавања, као и на свести да смо заједно јачи“, рекао је Емануел Жиофре, шеф делегације ЕУ у Србији.
Његова екселенција господин Хами Аксој, амбасадор Републике Турске у Београду истакао је да је основни спољнополитички принцип Турске дефинисан као „мир“. Овај циљ је свој најбољи израз, према њему, нашао у речима Мустафе Кемала Ататурка тумачећи их као; „Мир у кући, мир у свету“, па тако и данас наставља да буде основни принцип спољне политике Турске. „Наш циљ је да успоставимо појас мира у нашем региону и шире, уз предузимљив дипломатски приступ који је фокусиран на људе и хуманитарне вредности“, рекао је Аксој.
Након говора истакнутих гостију и пратећег духовног и музичког програма, високе званице су приступиле сађењу младица маслина, које симболизују мир. Мир у Сремским Карловцима, склопљен између Турске и Свете лиге 26. јануара 1699. године, означио је крај Великог бечког рата, али и ново поглавље у европској историји. Преговори о миру започели су почетком новембра 1698. године, између земаља чланица Свете лиге (Хабсбуршка Монархија, Млетачка Република, Пољска и Русија) и Османског Царства. Као посредници учествовале су Енглеска и Холандија. Преговори су трајали скоро три месеца, током којих су се преговарачи састајали 36 пута, што потврђује колико је тешко и компликовано било склопити овај мир.