У петак, 22. марта, сајамске промоције ресорног покрајинског секретаријата отворио је Културни центар Војводине „Милош Црњански“, представљајући 60. број „Нове мисли”, објављен у знаку технолошког феномена вештачке интелигенције, који не само да је обележио протеклу годину, већ и „све агресивније улази у све сфере живота“. Осим слике на корицама, која је генерисана једним оваквим програмом, на уводним странама темата „Уметност у раљама вештачке интелигенције”, читаоци могу да провере како звучи једна песма чији је аутор ВИ.
Овај број „Нове мисли“ доноси и друге релевантне и актуелне теме, те се у том смислу издвајају осврт Драгане Тодоресков на Књижевну награду „Милица Стојадиновић Српкиња”, као и отварање хоризонта у тексту Ибрахима Калина из његове књиге Gök Kubbenin Altında („Под небеским сводом“), који се бави питањима онтолошког и језичког осиромашења. Такође, пажњу привлаче и интервју Наташе Тасић са Драганом Илићем и Светозаром Нешићем, творцима програма 2К+, који се као антифестивал својим квалитетом издвојио у фестивализованом свету, али и „Дневник Dezirea – пролеће у новембру“ Наташе Гвозденовић, где се читалац из прве руке може упознати са њеним утисцима са позоришног фестивала у Суботици.
У одељку књижевне критике представљене су три прозне књиге и једна песничка: Јелена Марићевић Балаћ пише о роману „Песма о три света“ Владимира Пиштала, који је у међувремену освојио Награду „Др Шпиро Матијевић”, Ксенија Катанић о причама Милана Мицића „Чудо у Банату“, Лидија Мустеданагић анализира „замршене путање” романа Боривоја Адашевића „Из спискова прећутаних ствари“, а Драгана Тодоресков прати струју поетске самосвести Снежане Минић, прошлогодишње добитнице Награде „Милица Стојадиновић Српкиња”, у њеној збирци песама „Мртва природа са цвећем“.
Нова репрезентативна публикација у издању Спомен-збирке Павла Бељанског, објављена према мастер раду Катарине Симеуновић, за који је ауторка добила Награду Спомен-збирке Павла Бељанског 2021. године, „Нова предметност у српској уметности седме деценије 20. века“ из едиције „Нове перцепције“ представљена је такође у петак, на Сајму књига у Новом Саду.
На штанду Покрајинског секретаријата о књизи су говориле уредница издања мр Милана Квас, виши кустос Милица Орловић Чобанов, као и Катарина Симеуновић ауторка и лауреаткиња Награде Спомен-збирке Павла Бељанског.
Било је речи о едицији о уметности Спомен-збирке „Нове перцепције“, покренутој 2020. године, у циљу објављивања најновијих сагледавања уметничких феномена из историје и теорије уметности. Говорило се и о значају Награде Спомен-збирке Павла Бељанског, као подстицаја младим историчарима уметности, захваљујући којој је објављен и мастер рад Катарине Симеуновић, чија менторка је била проф. др Симона Чупић. Ауторка је на промоцији приближила публици главне мотиве за писање рада, појаве у уметности тога времена, улогу уметности и културе у хладноратовској атмосфери шездесетих година 20. века, као и о појму „нова предметност“.
Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајко Мамузић презентовала је свој свеукупни опус, дајући присутним посетиоцима драгоцен увид у историјат ове установе и актуелне изложбе, посебно акцентујући „Испуњен живот“ – тематску целину сталне поставке, изложбу радова Ксеније Дивјак, са освртом на радове на папиру који се ретко излажу; „Лутајући отисак“ – изложбу графика савремених уметника која је обележила десетогодишњицу истоименог пројекта чији је идејни творац Радован Јандрић; презентацију до сада објављене три епизоде подкаста „Приче из Мамузића“ и презентацију монографских издања галерије.
Презентери, Алекса Митровић и Маја Стојанац, представили су публици на штанду и образовни програм и друштвени ангажман Галерије ликовне уметности поклон збирке Рајка Мамузића, у јубиларној години, у којој установа обележава педесет година постојања.
Није изненађујућа чињеница да су важне књиге вековима умножаване и раскошно украшаване. На пергаменту или хартији иписивале су их подвижничке руке, улепшавајући њихове странице заносним или застрашујућим минијатурама. Иако је уметност калиграфије скрајнута након открића Јохана Гутенберга из 1455. године и нарочито, након каснијих технолошких револуција, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, сваке године током Сајма књига, подсећа посетиоце на њену непролазну вредност и пружа подршку настојањима да се негује и очува лепота ове захтевне вештине.
Тако је и ове године Школа за дизајн „Богдан Шупут“, под вођством помоћника директора и професора графике и технологије штампе Синише Штетина, организовала радионицу калиграфије на штанду ресорног покрајинског секретаријата, у којој је учествовала група полазника, која је својим талентом и умећем презентовала ову стару вештину.
У оквиру изложбеног простора Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, промоције у петак, 22. марта, завршене су представљањем ТАКТ фестивала (Традиционално Акустичарско Композиторско Такмичење). У презентацији су учествовали Јелена Божић, директорица фестивала и Александар Ганди Филиповић, кантаутор.
ТАКТ фест је мултимедијални, интеркултурални фестивал, који се ове године организује 12. пут за редом у Новом Саду. ТАКТ фест је почео као фестивал који је пружао подршку онима који нису имали простора за своју промоцију на великим фестивалима. Током година, постали су препознатљиви по неговању аутентичног уметничког стваралаштва, јер њихови такмичари долазе са и без искуства, афирмисани и неафирмисани, а осим у такмичарском музичком делу фестивала, учествују и у свим осталим активностима током вишедневног фестивала: филмском и позоришном делу, перформансима, концертима, трибинама, радионицама и дружењу са учесницима из Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Мађарске, Пољске, Словачке, Француске, као и из других земаља.
У суботу, 23. марта, сајамска публика је имала прилику да се упозна са радовима др Силарда Антала и др Драгана Стојменовића, професора са Академије уметности у Новом Саду. Промоцију је отворио музички перформанс (гитара и бас) у изведби поменутих аутора, а представљена су и два издања „Железничка станица Нови Сад“ и А rejtett vàros („Скривени град“), као и видео презентација филмских трејлера.
Последњи дан овогодишњег Сајма књига у Новом Саду, на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, заокружило је представљање „Бранковог кола“. Овом приликом аутор Антологије о Бранку Радичевићу и дугогодишњи директор „Бранковог кола“, Ненад Грујичић, представио је своја дела: „Ао, данче, ала си ми бео“, цветник песмама (о) Бранку Радичевићу и „Коло, коло, наоколо“.
Грујичић је објаснио да је „Коло, коло, наоколо“, први том пројекта покренутог поводом великог јубилеја – 200. годишњице рођења Бранка Радичевића. Он је истакао да ово дело има генезу у својим почецима који сежу све до 1984. године, када је, у својим бранковским годинама, објавио књигу „Бранко – песник младости“. Књижевни критичар и уредник овог дела, Растко Лончар, истакао је да је ово једна од изузетних књига, чији је финални производ 570 страна, обогаћених са ретким фотографијама – документима, на којима се јасно види да је по среди специфично и дубоко проживљено искуство у деценијском раду на изучавању и анализи Бранковог живота и стваралаштва.