Kосово и Метохија колевка и јединствени историјски израз културе српског народа

28. март 2018. године

Београд, 28. март 2018. - Заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Небојша Кузмановић јуче је у Палати Србије учествовао на округлом столу, који је одржан у оквиру дијалога о баштини културе на Kосову и Метохији.

Са потпуним уверењем да се идентитет једног народа у највећој мери гради на производима културе сматрам да је миленијумски опстанак српског народа на овим просторима, а посебно на Kосову и Метохији, проистекао управо захваљујући култури, чији је најважнији чинилац хришћанско Светосавље, навео је Кузмановић.

Он је прецизирао да у питању како ми као појединци, представници друштвених организација или установа и институција културе можемо помоћи опстанку српског народа и српске културе на Kосову и Метохији, поред личног доприноса, могуће је да кроз друштвене и државне организације и установе осмислимо начине помоћи стварању и јачању српске културе на Kосмету.

Примера ради, Покрајинска влада, односно, ресорни Секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама може, у складу са начелима културног развоја и општим интересом у култури, да планира и одвоји средства у свом буџету за конкурсе на којима би се подржали пројекти који ће помоћи развоју културе и уметности на подручју Kосова и Метохије сматра заменик др Кузмановић.

Поред овога могуће је да установе културе за које је надлежан Покрајински секретаријат за културу, а има их дванаест, у својим годишњим програмима планирају програмске линије којима би се остваривала интензивнија сарадња са Kосовскометохијским установама културе, истакао је он и подсетио да је сарадња ''Српског народног позоришта'' и ''Народног Позоришта'' из Приштине, које је смештено у Грачаници,  већ опредмећена протоколом који је потписан у фебруару ове године. Веома плодна сарадња може да се оствари између Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада и истог таквог завода са Kосова и Метохије, који је смештен у Лепосавићу. Исто тако и између ''Архива Војводине'' и ''Архива Kосова и Метохије'', који је измештен у Ниш. То исто важи и за остале установе културе.

Министар културе Србије Владан Вукосављевић је на том скупу рекао да култура и њене разноликости морају бити основ за спајање и разумевање народа, а не за нове сукобе или продубљавање старих. Он је оценио да носилац очувања и заштите наслеђа на Kосову мора да буде држава Србија, у сарадњи с међународним културним и другим институцијама.

"Питање Kосова и Метохије је од прворазредног значаја које се тиче прошлости, садашњости и будућности српског народа", рекао је Вукосављевић и нагласаио да "сваки приступ решавању тог проблема мора узимати у вид чињеницу да су Kосово и Метохија и колевка и јединствени историјски израз како српске државе тако и културе српског народа".

Представник Kанцеларије за сарадњу Србије са Унеском, Горан Милашиновић је оценио да "Kосово не тежи пријему у Унеско да би штитило културну баштину, већ да би присвојило српске светиње, приказало их као своје и тако затрло векове српског постојања".

Писац Милован Витезовић је подсетио  на бројне и дубоке везе српског и албанског народа и навео да су, пре ислама, отац и брат Скендербега, кога Албанци представљају као национални симбол, сахрањени у српском Манастиру Хиландару, на Светој Гори, у Грчкој.

На скупу су учествовали и председник Матице исељеника и Срба у региону Мидораг Јакшић, уметници Јадарнка Јовановић, Ивана Јордан, Мерима Његомир, али и Владимир Ђурић (Ђура и Морнари) и Драгица Радосављевић "Цакана".

Модератор је био глумац Тихомир Арсић, а говорили су и директори Народног музеја Бојана Борић Брешковић, Народног позоришта Дејан Савић, градска секретарка Београда за културу Ивона Јевтић, представници Kултурно-просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић и Ратомир Поповић, историчар Предраг Марковић.