Милошевић: Примадона Вера Ковач Виткаи сопран мелодрамског интензитета и постојаности

18. мај 2018. године

Нови Сад, 18. мај 2018. - Музика је молитва! Створитељ је људима поклонио музику како би се могли молити без речи. Она је неопходна животу као ваздух, а људски глас је најлепши инструмент на свету рекла је синоћ покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић, цитирајући део из монографије примадоне опере Српског народног позоришта Вере Ковач Виткаи  Од снова до остварења ‒ Уметност певања, која је одржана у Градској кући у Новом Саду.

Како је секретар Милошевић истакла, честитајући примадони на изузетном професионалном успеху који је остварила у пола века непрестаног и преданог рада, неки музички критичари писали су да је Вера Ковач Виткаи сопран мелодрамског интензитета и постојаности, меког тембра уједначеног у целом опсету, као и да се посебно истиче њен прекрасни пијано пучинијевског лирског сензибилитета.

Елементарно  снагом своје линости посебно је нагласила секретар Милошевић, стваралачком енергијом, додала је она, али интелектуалном одважношћу и храброшћу изборила се да буде носилац водећих сопранских улога у матичној кући, да би својим успешним креацијама прокрчила себи пут у елиту најуспешнијих југословенских уметника интернационалне класе.

По речима секретара Драгане Милошевић, Вера Ковач Виткаи је уметница невероватне животне и уметничке енергије и као таква, сматра Милошевић, је допринела афирмацији српског, мађарског, уметничког и традиционалног музичког стваралаштва, која је допринела популаризацији и позоришне и оперске и класичне музике у Србији.

О уметничком ставарлаштву велике примадоне Вере Ковач Виткаи говорила је музиколог Марија Адамов, док је о њеном професионалном избору, наградама, наступима и каријери уопште причао  музички критичар Оскар Панди.

Промоцију двојезичне монографије  Од снова до остварења ‒ Уметност певања организовао је у оквиру обележавња свог Дана, Позоришни музеј Војводине.

 

Капитално уметничко издање објављено је на српском и мађарском језику, где је на основу свеобухватне грађе, брижљиво, систематично и хронолошки сабрао и документовао Верин супруг, Ласло Виткаи.  

У музичком делу програма  учествовали су сопрани, Данијела Јовановић и Агота Виткаи Кучера, тенори Александар Саша Петровић и Горан Стргар, виолинисти Флоријан и Андреј Балаж и Давид Клем и Лука Петровић као клавирски сарадници.