Откривена спомен-плоча на ОШ Бранко Радичевић у Танкосићеву

23. децембар 2017. године

Нови Сад, 23. децембар 2017. - На згради ОШ Бранко Радичевић у Танкосићеву, једном о места насталих 20-их година прошлог века досељавањем у Бачку  солунских добровољаца из Првог светског рата, откривена је спомен-плоча посвећена 80. годишњици отварања те школе. Место је, иначе, добило име по мајору Војиславу Танкосићу (1880-1915), познатијем као Војвода Танкосић, једном од највећих јунака не само Великог рата, већ и свих претходних ратова за ослобођење и уједињење српског народа.

У присуству мештана, потомака солунских добровољаца који су основали Танкосићево, спомен-плочу су открили др Небојша Кузмановић, заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и ћерка првог учитеља ове школе Оливера Кечић Тепавчевић.

Чињеница да се отварања ове школе и оних који су је подигли сећамо и осам деценија касније, казује нам да ни време ни заборав не могу ништа великим људима и великим делима. Зато је откривање ове спомен-плоче више од обичне симболике. Зграда школе јесте руинирана, али нам ви оним што овде радите показујете да се вољом и љубављу може стварати и у најтежим условима и то нас обавезује да вам, у највећој могућој мери, помогнемо, да она буде реновирана, рекао је, обраћајући се присустнима, заменик Кузмановић.

То ће, додао је он, бити на корист не само мештана Танкосићева, него и целог Кисача на које се то место, не само духовно него и физички, наслања.

Окупљенима су се обратили и проф. др Радмило Рончевић, хирург и председник ''Удружења ратника добровољаца 1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца'', Ненад Рончевић председник огранка у Танкосићеву, Лазар Ковачевић председник КУД-а ''Бранко Радичевић'' и доктор медицинских наука Невенка Рончевић, која је одржала инспиративно предавање о историјату Танкосићева.

Током насељавања солунских добровољаца у Бачкој је између два светска рата створено око 50 нових насеља у којима је тада живело око 30.000 људи. Они су пореклом били из Лике, Херцеговине, Црне Горе, Босне, Боке Которске, Кордуна и Баније, а део су представљали и српски оптанти из Мађарске. Њихово насељавање је омогућено усвајањем закона о колонизацији и аграрној реформи. Добровољачка колонија Танкосићево настала је на имању бившег велепоседника Рудолфа Котека, на којем су формиране и колоније, а доцније насељена места Степановићево, Ветерник и  Пасуљиште односно Војвода Мишић.