У част Прве пролетерске Народноослободилачке ударне бригаде

21. децембар 2017. године

Нови Сад, 21. децембар 2017. - Заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Небојша Кузмановић присуствовао је данас Свечаној академији уприличеној у Дому Војске Србије поводом 76. година од оснивања Прве пролетерске Народноослободилачке ударне бригаде.

У име Покрајинске владе и покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, присутнима се обратио помоћник секретара мр Жељко Лаиновић, који је истакао да смо сви, па и најмлађи, дужни да сачувамо сећање на овај велики датум.

Значај антифашистичке борбе је, поред супротстављања много јачем непријатељу за нас и генерације после нас важно из два разлога нагласио је Лаиновић додајући да је битност у томе што снагом тадашње Народноослободилачке војске створен отпор према наметнутом страном режиму и свему што је он носио, док је са друге стране исти тај отпор усмерен и ка унутрашњим нeпријатељима.

Према речима председника покрајинског одбора СУБНОР-а Светомира Атанацковића, значај Прве пролетерске бригаде је тим већи, јер је у време када су много бројнији народи него што је наш, имала храбрости да се супротстави највећем злу тадашњег света Фашизму.

"Ово данас је прилика да подсетимо да смо увек били и да јесмо на бољој страни света и да свако онај ко се игра са мењањем историје и ко покушава да у овом времену занемари зло какво је био фашизам и ко покушава да то зло оправда, чак и врати, мора да буде свестан да ће увек имати противника у Србији и у свим антифашистима", нагласио је Атанацковић.

Он је подсетио да је пре 76 година у Руду основана Прва пролетерска Народноослободилачка ударна бригада, на чијем челу је био Kоча Поповић. 

Како каже Атанацковић, СУБНОР Србије баштини те велике традиције наше велике Народноослободилачке борбе и зато ће и даље  високо носити барјак Србије за просперитет и борбу са фашизмом.

Прва пролетерска Народноослободилачка ударна бригада основана је 21. децембра 1941. у Руду, од четири батаљона из Србије и два из Црне Горе, са укупно 1.200 бораца, од којих је 625 погинуло, а 83 проглашена су за народне хероје.