Представљена књига есеја Радослава Петковића Колумбово јаје

13. децембар 2017. године

Нови Сад, 13. децембар 2017. - Подсекретар покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Зоран Лазин присуствовао је синоћ у Културном центру Новог Сада промоцији нове књиге писца Радослава Петковића Колумбово јаје у издању Академске књиге.

Текстови у овој књизи есеја баве се темом књижевности, културе и идеје, где се  постављају важна питања о нашем времену: питања постанка и опстанка, питања аутентичности и кривотворења.

О томе какве је промене донео Први светски рат културама, о мистификацијама Kолумбовог јајета, о томе да ли је књижевност документ времена којим се бави и још много чему, говорили су Љиљана Пешикан-Љуштановић, Драган Проле, Ласло Вегел и аутор.

На питања зашто дубина искуства не гарантује књижевну вредност, учесници су наводећи примере из овог есејистичког дела говорили о  Трсту као примеру парадокса границе, о шпанском дувану и Свановом кишобрану, о охлађеној кафи Зена Kосинија, о мистификацијама Kолумбовог јајета и још много чему. На основу причитаног су закључили да аутор пише компетентно и надахнуто.

Они су се сложили да је Петковић поново открио читаоцима свој надалеко чувен приповедачки дар, а текстови пред нама су живе и вибрантне скице радосних и жалосних догађаја, некад забавне а некад болно озбиљне, али све време густо премрежене готово непознатим историјским подацима и литерарним детаљима, ускладиштеним равноправно у Петковићевој ерудицији и имагинацији.

Како они кажу, поред тога што обећава узбудљиво путовање просторима прозе коју пишу Звево, Пруст и Монтењ, Kолумбово јаје поставља важна питања о нашем времену: питања постанка и опстанка, вишкова и недостатака, питања аутентичности и кривотворења.

Књижевник Радослав Петковић објавио је до сада романе Пут у Двиград, Записи из године јагода, Сенке на зиду, Судбина и коментари и Савршено сећање на смрт.

Објавио је и књиге прича: Извештај о куги и Човек који је живео у сновима и књиге есејистичке прозе: Оглед о мачки, О Микеланђелу говорећи, Византијски интернет, Употреба вилењака и Догађај године.

Дела Радослава Петковића превођена су на енглески, француски, немачки, грчки, мађарски, бугарски, словеначки, словачки и македонски језик. Преводио је са енглеског Честертона, Толкина, Дефоа и Стивенсона. Његове приче налазе се у више антологија објављених у земљи и иностранству.